I dalje postoje praznine u razumevanju psiholoških potreba žena tokom i nakon trudnoće, uprkos nedavnim poboljšanjima u kliničkoj praksi, pokazuju istraživanja.
Još uvek treba da se uradi kako bi se osiguralo da usluge zadovolje potrebe žena koje imaju problema sa mentalnim zdravljem, zaključuje studija.
Pružaoci zdravstvenih i socijalnih usluga treba da budu bolje informisani o mentalnom blagostanju tokom trudnoće – i dalje – kako bi bolje podržali pogođene, kažu istraživači.
Žene koje su intervjuisane za ovu studiju smatrale su da postoji potreba za većom svešću o problemima mentalnog zdravlja tokom trudnoće. Takođe su rekli da bi trebalo da postoji realističniji prikaz u društvu ovog vremena u životu žene.
Uprkos tome što su žene opisale pozitivna iskustva sa uslugama perinatalnog mentalnog zdravlja, smatrale su da postoji potreba za ranijim upućivanjem. Učesnice su često upućivane postnatalno, a tokom trudnoće nisu dobijale nikakve informacije.
Studija, sa Univerziteta u Edinburgu i NHS Grampian, naglašava potrebu da žene imaju pristup širem spektru tretmana i alternativa lekovima, kao što je pristup psihološkim terapijama ili vršnjačkoj podršci.
Istraživači su intervjuisali 11 žena sa umerenim problemima mentalnog zdravlja iz urbanih i ruralnih područja u Škotskoj za studiju.
Rezultati istraživanja otkrivaju sramotu i stigmu trudnica sa problemima mentalnog zdravlja koje su doživljavale kada se nisu osećale onako kako su mislile da bi trebalo.
Žene su se osećale pritisnute nerealnim očekivanjima, koja trudnoću prikazuju kao idilično vreme bez problema, tokom kojeg treba da se osećaju srećno i uzbuđeno.
Kada iskustva učesnika nisu odgovarala ovim očekivanjima, osećali su se krivim, posramljenim i usamljenim, prema studiji objavljenoj u časopisu Psihologija i psihoterapija: teorija, istraživanje i praksa.
Praznine u znanju i dalje postoje uprkos pozitivnom razvoju kliničke prakse poslednjih godina, kažu istraživači.
Angus MacBeth, viši predavač kliničke psihologije na Univerzitetu u Edinburgu, rekao je da su glasovi tih žena intervjuisanih za studiju snažan podsjetnik na posao koji tek treba obaviti.
„Moramo osigurati da usluge budu optimalno prilagođene potrebama pojedinca, posebno tokom trudnoće, kao i kada se beba rodi“, rekao je dr Makbet.
Učesnici su često izjavili da se osećaju zarobljenim svojim mislima. Nekoliko njih se osećalo odvojeno od svoje trudnoće i nije uspelo da iskusi vezu ili vezu koju su očekivali, što je pojačalo njihovu nevolju.
Takva osećanja krivice i stida sprečila su žene da potraže pomoć i podele svoje emocije sa drugima, kažu istraživači.
„Od vitalnog je značaja da zdravstveni i socijalni radnici, uključujući treći sektor, budu dobro informisani o perinatalnom mentalnom zdravlju, tako da mogu efikasno da se bave pojedincima tokom trudnoće“, rekao je dr Makbet.
