Oko 40% slučajeva raka dojke pozitivnih na hormone u postmenopauzi može biti povezano sa viškom telesne masti, sugeriše špansko istraživanje objavljeno na internetu u Journal of Epidemiologi & Communiti Health.
Ovaj udeo je značajno veći od jednog od 10 takvih slučajeva koji se trenutno pripisuju prekomernoj težini, koristeći široko korišćenu meru indeksa telesne mase (BMI), i ukazuje da je stvarni uticaj gojaznosti na rizik od raka dojke verovatno potcenjen, kažu istraživači. .
BMI nije nužno precizna mera telesne masti, posebno kod starijih žena, jer ne uzima u obzir starost, pol ili etničku pripadnost, ističu.
Oni su stoga uporedili BMI sa CUN-BAE (Clinica Universidad de Navarra – Bodi Adipositi Estimator), validiranom merom telesne masti koja uzima u obzir starost i pol, kod 1.033 bele žene u postmenopauzi sa rakom dojke i 1.143 bez bolesti, ali uparen za uzrast, pol i geografski region.
Sve žene su učestvovale u višeslojnoj kontroli (MCC) u Španiji, koja ima za cilj da proceni ekološke i genetske faktore povezane sa rakom creva, dojke, želuca i prostate i hroničnom limfocitnom leukemijom među 20-85-godišnjacima .
Svi učesnici su ispitani o potencijalno uticajnim faktorima rizika: sociodemografiji; životni stil; i lične/porodične medicinske i reproduktivne istorije.
Informacije o ishrani prikupljene su putem validiranog polustrukturisanog Upitnika o učestalosti hrane od 140 stavki, a upitnik koji je sam dao korišćen je za prikupljanje informacija o uobičajenom unosu alkohola između 30 i 40 godina.
CUN-BAE kategorizuje telesnu masnoću kao: manje od 35%; 35–39,9%; 40–44,9%; i 45% i više. BMI klasifikuje težinu kao: manje od 25 kg/m 2 ; 25–29,9; 30–34.9; i 35 i više.
Prosečan BMI je bio nešto više od 26 u grupi za poređenje i nešto više od 27 kod žena sa rakom dojke; prosečan CUN-BAE je bio nešto ispod 40%, odnosno skoro 40,5%.
BMI ispod 25 (referenca) primećen je kod 45% žena u grupi poređenja i kod 37% onih sa rakom dojke. BMI od 30 ili više, što označava gojaznost, primećeno je kod 20% i nešto više od 24%.
CUN-BAE ispod 35% (referenca) primećen je kod 20,5% žena u grupi poređenja i kod 16% onih sa rakom dojke. CUN-BAE od 40% ili više primećen je kod nešto više od 46% žena u grupi poređenja i kod 53% onih sa rakom dojke.
CUN-BAE od 45% ili više bio je povezan sa više nego udvostručenim rizikom od raka dojke u postmenopauzi u poređenju sa CUN-BAE ispod 35%.
Nije primećen sličan trend za BMI, što je navelo istraživače da procene da se 23% slučajeva raka dojke može pripisati višku telesne masti koristeći BMI, ali 38% koristeći CUN-BAE.
Ali ove razlike su bile očigledne samo za hormon pozitivne karcinome (680 slučajeva), za koje su procenjene proporcije koje se mogu pripisati višku telesne masti bile 20% (BMI) i 42% (CUN-BAE).
Uzročni faktori se ne mogu utvrditi na osnovu nalaza ove studije slučaj-kontrola, kažu istraživači, koji takođe priznaju da je formula CUN-BAE izračunata na uzorku sedentarnih ljudi; a broj karcinoma dojke koji nisu bili hormonski pozitivni je bio mali.
Ipak, oni zaključuju: „Rezultati naše studije pokazuju da je višak telesne masti značajan faktor rizika za rak dojke pozitivnog na hormonske receptore kod žena u postmenopauzi.
„Naši nalazi sugerišu da bi uticaj na populaciju mogao biti potcenjen kada se koriste tradicionalne procene BMI, i da bi preciznije mere telesne masti, kao što je CUN-BAE, trebalo uzeti u obzir kada se procenjuje opterećenje karcinoma koje se može pripisati gojaznosti kod raka dojke u postmenopauzi.
Ovo je ključno za planiranje efikasnih preventivnih inicijativa, dodaju oni.
