Endometrioza nije samo stanje koje pogađa karlicu, već sistemska bolest koja zahvata celo telo. Sada, najveća epidemiološka studija do sada o psihijatrijskim faktorima koji mogu da prate endometriozu pokazala je da depresija, anksioznost i poremećaji u ishrani nisu samo rezultat hroničnog bola koji endometrioza generiše, već imaju i sopstvene genetske mehanizme. Tim je objavio svoje nalaze u JAMA Netvork Open.
„Nije iznenađujuće da genetska predispozicija za endometriozu može uključivati genetske promene koje utiču i na druge delove tela“, kaže Hju Tejlor, MD, predsedavajući i Anita O’Keeffe Ioung profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na Iale School medicine i koautor studije.
„Odnos između endometrioze i mentalnog zdravlja je komplikovaniji nego što smo očekivali“, kaže dr Renato Polimanti, vanredni profesor psihijatrije i glavni istraživač studije. „Biološka osnova nije samo hronični bol, i postoji još mnogo toga što treba da razumemo.“
Endometrioza je izuzetno bolno stanje u kojem tkivo slično sluzokoži materice (endometrijum) raste izvan materice. Bolest se manifestuje širokim spektrom simptoma uključujući bol u karlici, stomaku i donjem delu leđa, obilno krvarenje, bolan seksualni odnos, bolno mokrenje i pražnjenje creva, zatvor ili dijareju, nadimanje, mučninu, umor i neplodnost.
Neke žene mogu iskusiti napade tokom menstruacije, dok druge žive sa svakodnevnim simptomima. Jedna od 10 žena u reproduktivnom dobu širom sveta pati od ovog poremećaja, ali široko rasprostranjene zablude — čak i unutar medicinske zajednice — mogu otežati dobijanje lečenja.
„Dugo vremena, istraživači su mislili da je to samo ginekološka bolest – da ne utiče ni na šta osim na žensku reprodukciju, pa su žene često lečene samo kada su se pojavile sa neplodnošću“, kaže Dora Koler, dr. postdoktorski istraživač računarske genomike i prvi autor. „Ali moramo priznati da se efekti endometrioze protežu daleko izvan reprodukcije.“
Epidemiološke studije su dugo otkrile korelaciju između endometrioze i poremećaja mentalnog zdravlja, ali je prošlo objašnjenje istraživača o ovom odnosu bilo „često neodgovorno“ i prebacivalo je krivicu na pacijente, kaže Tejlor. „Korelacija ne dokazuje uzrok i posledicu“, objašnjava on. „Neprikladna, pogrešna i štetna interpretacija je često bila, ‘ovo su uznemireni ljudi koji se žale na bol koji imaju sve žene.’ Pogrešili su.“ Kada Tejlor leči pacijente, kaže on, vodi računa da endometriozu ne posmatra izolovano, dok odbacuje njene druge manifestacije.
Tejlorova istraživanja tokom protekle decenije fokusirala su se na sistemske manifestacije endometrioze u različitim sistemima organa, uključujući mozak. Kroz životinjske modele, njegov rad je utvrdio da su poremećaji raspoloženja kod endometrioze komponenta osnovne patofiziologije bolesti. „Jasno pokazujemo da bolest izaziva promene u mozgu koje dovode do anksioznosti i depresije“, kaže Tejlor.
U ovoj novoj studiji, istraživački tim Jejla je dobio podatke iz UK Biobanke koji su uključivali više od 8.200 pacijenata sa endometriozom i 194.000 zdravih kontrola.
Prvo, istražili su da li su depresija, anksioznost i poremećaji u ishrani preovlađujući kod onih sa endometriozom, uzimajući u obzir hronični bol, socioekonomski status, starost, indeks telesne mase, razne lekove i komorbidne uslove. Otkrili su da endometrioza značajno povećava šanse za ova tri psihijatrijska stanja.
Zatim je tim želeo da istraži osnovnu genetiku ovog udruženja. Kroz analizu genetske korelacije, otkrili su značajno visoku genetsku korelaciju između endometrioze i svakog od tri poremećaja. Dalje su sproveli analizu pleiotropije kako bi identifikovali zajedničke genetske varijante. Ova analiza je otkrila varijantu, nazvanu DGKB rs12666606, zajedničku između endometrioze i depresije. „Ovo je gen koji je visoko izražen u mnogim regionima mozga, kao i u ženskom reproduktivnom tkivu, što je veoma interesantno“, kaže Koller.
Tim se nada da će njegova trenutna studija pomoći u podizanju svesti o manje poznatim, dalekosežnim manifestacijama endometrioze. „Važno je da javnost i zdravstveni radnici znaju da postoji uobičajeni rizik za endometriozu i poremećaje raspoloženja“, kaže Tejlor. „Vraćajući se na istoriju endometrioze, za nju se prečesto okrivljuje pacijent – previše ste mršavi, previše ste anksiozni, previše se žalite. Nije to. Vi ste pod povećanim rizikom za sve ovi uslovi istovremeno na osnovu vašeg genetskog sastava.“
Koller i Polimanti takođe rade na razumevanju odnosa između traume i endometrioze. Pored toga, Koller je nedavno pokrenuo startup sa misijom da pronađe neinvazivni dijagnostički alat za bolest. Pošto je ženama u Sjedinjenim Državama potrebno u proseku 10 godina da dobiju dijagnozu endometrioze, razvoj neinvazivnih, jeftinijih i bržih metoda je kritičan za smanjenje godina nepotrebne patnje.
