Tim neuronaučnika, specijalista za mozak i psihijatara, predvođen grupom na Univerzitetu Kembridž, u Velikoj Britaniji, pronašao je dokaze koji sugerišu da manje povrede mozga koje se javljaju u ranom životu mogu kasnije uticati na zdravlje.
U svom radu objavljenom u časopisu JAMA Netvork Open, grupa opisuje kako su analizirali i uporedili MR skeniranje stotina ljudi koji su učestvovali u britanskoj studiji Prevent Dementia.
Prethodna istraživanja su sugerisala da bi neki oblici demencije mogli biti povezani sa nekim vrstama povreda mozga. U ovom novom naporu, istraživački tim, u nadi da će saznati više o uticaju potresa mozga ili drugih manjih povreda mozga na demenciju, pogledao je MR skeniranje 617 ljudi između 40 i 59 godina koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u Prevenciji demencije. studije i koji su prošli najmanje tri MR skeniranja. Takođe su proučavali svoju medicinsku istoriju, posebno se fokusirajući na to da li su imali povrede mozga bilo kada tokom svog života.
Istraživački tim je primetio da je 36,1% dobrovoljaca prijavilo da je doživelo najmanje jednu povredu mozga koja je bila dovoljno ozbiljna da je dovela do toga da su u kratkom vremenskom periodu bili bez svesti – takve povrede se klasifikuju kao traumatske povrede mozga (TBI).
Gledajući MR skeniranje, istraživači su otkrili više od normalnih slučajeva cerebralnih mikrokrvarenja (1 od 6 njih) i druge simptome onoga što opisuju kao dokaz bolesti malih krvnih sudova mozga. Takođe su otkrili da oni pacijenti sa najmanje jednom TBI češće puše cigarete, imaju više problema sa spavanjem, češće imaju probleme u hodu i pate od depresije. Takođe su primetili da što je osoba imala više TBI, to su takvi problemi postajali očigledniji.
Još jedna stvar koja se istakla, primećuje tim, je da su oni ljudi koji su doživeli TBI u mladosti imali veći rizik od problema sa pamćenjem nego pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima, visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom, što je mogući trag o njihovoj verovatnoći razvoja demencije. .
Istraživači zaključuju sugerišući da je potrebno više raditi kako bi se saznalo o dugoročnim uticajima TBI, posebno u vezi sa problemima zadržavanja pamćenja i mogućim vezama sa razvojem demencije. Oni dalje sugerišu da njihov rad nagoveštava mogućnost nepoznatih zdravstvenih posledica godinama nakon što ljudi zadobiju povrede glave.
