Nedavno istraživanje predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti u Veneciji ukazalo je na potrebu redefinisanja granica za klasifikaciju gojaznosti, posebno kod sredovečnih i starijih odraslih osoba. Studija je sprovedena na Univerzitetu u Rimu „Tor Vergata“ i Univerzitetu u Modeni i Ređo Emiliji u Italiji, zajedno sa Arapskim univerzitetom u Bejrutu.
Prema tradicionalnim standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), granica za gojaznost je BMI od 30 kg/m². Međutim, rezultati ove studije pokazuju da bi niža granica bila adekvatnija za sredovečne i starije odrasle, posebno u rasponu od 40 do 80 godina.
Istraživači su otkrili da je optimalna granica za BMI za identifikaciju gojaznosti kod odraslih starijih od 40 godina bila oko 27 kg/m². Ova niža granica pokazala je visoku osetljivost i specifičnost u otkrivanju gojaznosti kod ove populacije.
Ovo istraživanje naglašava važnost prilagođavanja kriterijuma za klasifikaciju gojaznosti u skladu sa promenama koje se dešavaju u sastavu tela tokom starenja. Poboljšanje preciznosti u proceni gojaznosti kod starijih odraslih osoba može imati značajan uticaj na pravovremeno prepoznavanje i lečenje bolesti povezanih sa gojaznošću, poput dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i određenih vrsta raka.
Iako su potrebna dalja istraživanja da bi se potvrdili ovi rezultati i da bi se razumeli uticaji na globalnoj skali, ova studija predstavlja korak napred ka boljem razumevanju i pristupu klasifikaciji gojaznosti, naročito u starijim populacijama.
