Žene su koristile pilule za kontrolu rađanja od 1960-ih, ali istraživači još uvek ne znaju sve o složenoj reakciji tela na malu pilulu punu hormona.
Istraživači sa Univerziteta Arhus i Sjedinjenih Država proučavali su reakciju na stres 131 mlade žene prilikom uzimanja uzorka krvi. Neke od žena su bile na pilulama za kontrolu rađanja, dok druge nisu. Istraživači su posebno merili nivoe hormona stresa ACTH u krvi žena.
Studija, koja je sada objavljena u Behavioral Brain Research, pokazala je da 15 minuta društvene aktivnosti nakon uzimanja uzorka krvi smanjuje nivo hormona stresa kod žena koje nisu na piluli za kontrolu rađanja. Nasuprot tome, žene koje uzimaju pilule za kontrolu rađanja ne doživljavaju nikakvo smanjenje nivoa ACTH.
Da bi se izbeglo izazivanje dodatnog stresa ispitanicima, mali intravenski kateter je ubačen u vezu sa prvim uzorkom krvi. Istraživači su tada mogli da izvade krv nakon društvene aktivnosti, a da ne moraju ponovo da ubadaju žene iglom.
Ispitanici su imali prosečnu starost od 20,5 godina. Nakon uzimanja uzorka krvi, mogli su da učestvuju u jednoj od šest različitih grupnih aktivnosti kao što su igranje društvenih igara, upoznavanje na grupnoj sesiji, zajedničko pevanje pesama ili prisustvo crkvenoj službi.
„Biti sa drugim ljudima je jedan od najefikasnijih načina za smanjenje stresa. Naši rezultati su zaista važni jer ukazuju na to da ljudi koji koriste pilule za kontrolu rađanja ne doživljavaju isti smanjen nivo hormona stresa u vezi sa društvenom aktivnošću kao ljudi koji koriste kontracepcijske pilule. ne koristite pilulu“, kaže Michael Vinterdahl. On je gostujući naučnik na Odeljenju za translacionu neuropsihijatriju na Katedri za kliničku medicinu i poslednji je autor članka.
Studija se razlikuje od prethodnih studija koje su se prvenstveno fokusirale na hormon stresa kortizol u ekstremnim okolnostima. U ovoj studiji, istraživači su izmerili hormon stresa ACTH, koji se menja znatno brže od kortizola. Ovo omogućava posmatranje i analizu brzih promena u reakciji osobe na stres.
Odavno je poznato da pilule za kontrolu rađanja utiču na odgovor na stres kod žena. Međutim, posmatranje hormona stresa ACTH u vezi sa društvenom aktivnošću je novi pristup.
„Proučavajući nivoe ACTH, pravimo još jedan korak ka razumevanju kako mozak reguliše stres jer ACTH deluje kao neurotransmiter od mozga do korteksa nadbubrežne žlezde, koji proizvodi kortizol. Kada analiziramo nivoe ACTH, možemo steći uvid u brzu reakciju mehanizam koji kontroliše reakciju tela na stres“, kaže Majkl Vinterdal.
Pilule za kontrolu rađanja su poznate po tome što mogu da utiču na hipotalamus-hipofizno-nadbubrežnu (HPA) osu. Kao što ime kaže, signal stresa putuje od hipotalamusa u mozgu kroz hipofizu, koja oslobađa ACTH, do nadbubrežnih žlezda koje oslobađaju kortizol.
Istraživačima je i dalje potrebno konačno objašnjenje zašto korisnici pilula za kontrolu rađanja ne doživljavaju isto smanjenje nivoa hormona stresa u vezi sa društvenim aktivnostima kao ljudi koji ne uzimaju pilule.
„Postoji nekoliko suprotstavljenih hipoteza koje pokušavaju da objasne niži nivo kortizola kod ljudi koji koriste pilule za kontrolu rađanja. Naše istraživanje nas je približilo objašnjenju koje se usredsređuje na mozak i dinamiku ACTH. Biohemija je složena, ali mi smo radeći na osnovu pretpostavke da pilule za kontrolu rađanja mogu da potisnu sopstvenu proizvodnju progesterona u telu“, kaže Majkl Vinterdal.
Progesteron se razlaže na hormon alopregnanolon, koji je uključen u širok spektar umirujućih efekata i može uticati na odgovor na stres.
Studija je uključivala žene koje su koristile pilule za kontrolu rađanja i žene koje nisu. Žene su bile u različitim fazama svog menstrualnog ciklusa.
Studija je otkrila da odgovor na stres kod žena koje ne uzimaju pilule za kontrolu rađanja zavisi od toga gde se nalaze u svom mesečnom ciklusu. Grupne aktivnosti za smanjenje stresa nisu imale uticaja na nivoe ACTH kod žena koje su bile u proliferativnoj fazi svog ciklusa – neposredno nakon što im se završi menstruacija i telo počne da proizvodi hormone za početak ovulacije.
„Nivo progestrona je veoma nizak tokom proliferativne faze prirodnog ciklusa. Ovo dovodi do minimalne konverzije progestrona u hormon alopregnanolon. Pošto je alopregnanolon važan za aktiviranje receptora koji regulišu odgovor na stres, ne vidimo smanjenje Nivo ACTH kod žena sa prirodnim ciklusom koje su upravo dobile menstruaciju“, kaže Michael Vinterdahl.
On ističe da su žene takođe generalno fizički aktivnije tokom proliferativne faze, i to se može posmatrati kao adaptacija u kojoj se odgovor na stres i ponašanje menjaju u skladu sa ciklusom. Kod žena koje koriste pilule za kontrolu rađanja, reakcija na stres je „isključena“, što znači da se ne može prilagoditi datoj situaciji.
Istraživanja još uvek ne mogu tačno da objasne kako to utiče na žene. Stoga su neophodna dodatna istraživanja da bi se razjasnili složeni mehanizmi uključeni u korelaciju između nivoa hormona i odgovora na stres.
„Takođe je relevantno istaći da pilule za kontrolu rađanja nisu samo kontraceptivi. Postoje različite generacije pilula, od kojih svaka ima svoju hemijsku strukturu zbog hormona koji se koriste, što znači da pilule imaju različite profile neželjenih efekata. stoga je ključno da se naši eksperimenti reprodukuju sa većom i raznovrsnijom grupom ispitanika“, kaže Majkl Vinterdal.
