Nova studija Medicinske škole Duke-NUS istakla je široku upotrebu fizičkih ograničenja među negovateljima starijih osoba sa uznapredovalom demencijom koji žive kod kuće, otkrivajući potrebu za boljim vođenjem i alternativnim pristupima nezi. Skoro polovina (47%) ispitanih negovatelja je izjavila da su fizička ograničenja korišćena za članove porodice sa demencijom, što ukazuje na nedostatak podrške i resursa.
U Singapuru starija populacija brzo raste, a očekuje se da će oni od 65 i više godina činiti skoro četvrtinu stanovništva do 2030. Među ovom demografskom kategorijom, očekuje se da će najmanje 10% razviti demenciju. Dok je upotreba sredstava za sputavanje opširno proučavana i uglavnom zabranjena u staračkim domovima u drugim zemljama, ova studija je prva koja ispituje njihovu rasprostranjenost i faktore koji dovode do njihove upotrebe u kućnim uslovima, gde većina starijih odraslih osoba sa demencijom u Singapuru prima nega.
Docent Chetna Malhotra iz Lien Centra za palijativno zbrinjavanje u Duke-NUS-u, koja je nadgledala studiju, rekla je: „Zbrinjavanje starijih osoba sa teškom demencijom predstavlja jedinstvene izazove, posebno kada su uključena fizička ograničenja. Ove prakse, iako se ponekad koriste uočene potrebe za bezbednošću, može uticati na fizičko i psihičko zdravlje starijih osoba, takođe je povezano sa depresijom, posttraumatskim stresom, inkontinencijom i povećanom stopom kognitivnog pada.
Studija, objavljena u Journal of the American Geriatrics Society, anketirala je 215 porodičnih negovatelja pacijenata sa uznapredovalom demencijom. Učesnici su regrutovani iz javnih bolnica, fondacija za kućnu negu i hospicija između maja 2018. i marta 2021.
Istraživači su otkrili da uobičajeni tipovi držača koji se koriste uključuju kaiševe ili vezice za čaršave (56%), zaključane gerijatrijske stolice sa fiksnim stolovima (35%), rukavice za ruke (31%) i kravate za gležnjeve ili zglobove (25%). Najčešći razlozi za korišćenje ovih predmeta bili su bezbednost (zaštita od padova i sprečavanje lutanja), sprečavanje uklanjanja katetera ili cevi za hranjenje i upravljanje uznemirenim ponašanjem.
Međutim, istraživački tim je istakao da se nije pokazalo da cevi za hranjenje poboljšavaju kvalitet života ili produžavaju preživljavanje kod starijih odraslih osoba sa teškom demencijom. Umesto toga, kliničke smernice preporučuju pažljivo hranjenje iz ruku.
Isto tako, uznemirenost je složeno ponašanje koje može biti posebno naporno za negovatelje kada je praćeno razdražljivošću, nemirom ili, u retkim slučajevima, nasiljem. Takođe signalizira nezadovoljene potrebe ili pogoršanje zdravlja. Negovateljima će možda biti potrebna pomoć da identifikuju izvor ponašanja i smisle način da se njime upravljaju (npr. smanjenje nivoa buke ili puštanje umirujuće muzike) koji pruža saosećajnu i odgovornu negu uz izbegavanje ograničenja.
Ispitanici u anketi bili su podeljeni o tome kako fizička ograničenja utiču na kvalitet života starijih osoba, sa 39% sugerisalo da nije uticalo na to, 44% ukazuje na smanjenje, a 17% na poboljšanje.
Studija je takođe otkrila da je manja verovatnoća da će negovatelji koji su imali jaku emocionalnu podršku od prijatelja prijaviti upotrebu ograničenja. S druge strane, negovatelji sa većim psihičkim stresom ili koji su imali druge odgovornosti za negu, češće su prijavili upotrebu ograničenja.
Dr Ellie Bostvick Andres, prvi autor rada i viši naučni saradnik iz Lien centra za palijativno zbrinjavanje u Duke-NUS, rekla je: „Postoji zabrinutost za negovatelje koji su pod pritiskom bez adekvatne podrške. Mnogi negovatelji se bore da izbalansiraju zaposlenje i nege, gledaju na ograničenja kao na neophodnu meru za sigurnost, oni možda nisu u potpunosti svesni štetnih efekata koje oni mogu imati na njihove voljene.
Profesor Patrik Tan, viši prodekan za istraživanje u Duke-NUS-u, dodao je: „Dok se Singapur suočava sa izazovima starenja stanovništva, razumevanje upotrebe ograničenja u kućnoj nezi je od ključnog značaja. Ova studija ne samo da podiže svest, već i poziva na pomeriti se ka pristupima koji više podržavaju negu demencije kod kuće, obezbeđujući bolje rezultate za starije odrasle osobe i njihove porodice.“
