Istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da deca izložena povišenim nivoima ranih životnih nedaća (ELA) pokazuju ubrzani obrazac razvoja mozga tokom predškolskih godina. Kada je izložen ELA, kao što su izazovi mentalnog i fizičkog zdravlja majke tokom trudnoće, mozak deteta prolazi kroz ubrzani razvoj kako bi se prilagodio nepovoljnim okolnostima.
Ovaj ubrzani tempo razvoja mozga mogao bi dovesti do većeg rizika od negativnih ishoda kognitivnog i mentalnog zdravlja. Rad, „Uticaj nevolja u ranom životu na spajanje strukturalne i funkcionalne povezanosti mozga u detinjstvu“, objavljen je u časopisu Nature Mental Health 4. januara 2024.
Izloženost ELA je priznati faktor rizika za loše zdravstvene ishode tokom života. Ovo uključuje povećan rizik od kognitivnog oštećenja, kao i razvoj poremećaja mentalnog zdravlja kao što su veliki depresivni poremećaji.
Izloženost ELA u prenatalnom periodu izaziva promene u tempu razvoja mozga u detinjstvu, najistaknutije tokom predškolskog perioda – ključnog vremenskog prozora u kome učenje i prilagođavanje zavisno od iskustva postavljaju scenu za buduće funkcije mozga.
Prethodne studije sugerišu da je „ubrzani razvoj mozga“ mehanizam prilagođavanja izazovima u ranom životu i može posredovati u vezi između ELA i lošeg mentalnog zdravlja i kognitivnih ishoda.
Da bi efikasno kvantifikovao uticaj ELA, istraživački tim je usvojio okvir za bodovanje koji je kreirala profesorka Patriša Silveira sa Univerziteta McGill, kako bi proizveo kompozitni rezultat ELA koji je uzimao u obzir faktore koji se protežu na čitavu populaciju.
Ovi faktori su se fokusirali na izloženost doživljena pre rođenja, obuhvatajući mentalno i fizičko zdravlje majke tokom trudnoće, kao i strukturu porodice i finansijske prilike. Kada saberemo ili kombinujemo različite faktore rizika, to nam daje bolje predviđanje ishoda deteta.
Koristeći ovaj kompozitni rezultat, studijski tim je stratifikovao GUSTO kohortu na različite nivoe kumulativne izloženosti ELA. Tempo razvoja mozga je zatim ispitan kod dece izložene različitim nivoima ELA.
Da bi modelirao tempo razvoja mozga u detinjstvu, tim za proučavanje je koristio multimodalne MR skeniranje iz grupe rođenja GUSTO. Ovi MRI skenovi mozga su dobijeni od 549 dece u tri vremenske tačke, starosti 4,5, 6,0 i 7,5 godina, što je omogućilo studijskom timu da ispita vezu između ELA i razvoja mozga na longitudinalni način.
Kako većina poremećaja mentalnog zdravlja ima korene u detinjstvu, proučavanje razvojnih putanja na longitudinalni način je veoma relevantno.
U ovoj studiji, mera koja kombinuje strukturnu povezanost i funkcionalnu povezanost mozga korišćena je da pruži uvid u povezanost između strukture mozga i funkcije. Ova mera, poznata kao sprega struktura-funkcija (SC-FC), odražava potencijal deteta za neuroplastičnost, sposobnost mozga da se prilagodi i reorganizuje da uči, oporavi se od povreda i prilagodi novim iskustvima.
U ranom detinjstvu, očekuje se da će mozak biti manje specijalizovan i prilagodljiviji, što odgovara opadajućoj putanji SC-FC tokom detinjstva.
Predvođena dr Tan Ai Pengom, glavnim istraživačem sa A*STAR Singapurskog instituta za kliničke nauke (SICS) i kliničarom u Nacionalnoj univerzitetskoj bolnici, zajedno sa dr Chan Shi Iu, istraživačem u A*STAR-ovom SICS-u, studija je otkrila da je izloženost do visokog nivoa ELA je povezan sa bržim padom SC-FC između 4,5 i 6 godina, što ukazuje na ubrzani razvoj mozga.
Ovaj ubrzani obrazac razvoja mozga je verovatno adaptivni mehanizam kada je izložen uticajima okoline koji zahtevaju „zrelost“. Iako bi ovo trebalo da bude „zaštitni mehanizam“ od nedaća, dugoročno ima negativne implikacije jer rezultira kraćim periodom neuroplastičnosti i adaptivnog učenja. Posebno, rezultati ove studije ukazuju na period između 4,5 i 6 godina kao potencijalni prozor za ranu intervenciju radi poboljšanja ishoda za decu koja su bila izložena ELA.
„Naša studija je pružila dokaze da izloženost izazovima u ranom životu utiče na tempo razvoja mozga u detinjstvu. Ovo, zauzvrat, ima značajne efekte na buduće rezultate kognitivnog i mentalnog zdravlja. Ako možemo da razvijemo alate za skrining za otkrivanje ubrzanog razvoja mozga, mi moći će ranije da sprovede intervencije i spreči kaskadne posledice ubrzanog razvoja mozga po mentalno zdravlje“, rekao je dr Tan Ai Peng.
Već gledajući unapred, istraživači su identifikovali važne oblasti za buduća istraživanja – utvrđivanje da li efekti ELA na ubrzani razvoj mozga u detinjstvu postavljaju scenu za prerano starenje mozga u kasnijim fazama života, kao i efikasnost strategija intervencije koje bi mogle da ublaže efekte ELA. izlaganje kao što je promocija psihološke otpornosti kroz kognitivnu bihejvioralnu terapiju.
