Ishrana visokog kvaliteta u mladosti i srednjim godinama mogla bi da pomogne da vaš mozak dobro funkcioniše u starijim godinama, prema novim preliminarnim nalazima studije koja je koristila podatke prikupljene od preko 3.000 ljudi praćenih skoro sedam decenija.
Istraživanje dodaje sve veći broj dokaza da bi zdrava ishrana mogla pomoći u sprečavanju Alchajmerove bolesti i kognitivnog opadanja vezanog za starenje. Dok se većina prethodnih istraživanja na ovu temu fokusirala na navike u ishrani ljudi u njihovim 60-im i 70-im godinama, nova studija je prva koja prati ishranu i kognitivne sposobnosti tokom životnog veka – od 4 do 70 godina – i sugeriše da veze mogu početi mnogo ranije nego što je ranije priznato.
„Ovi početni nalazi generalno podržavaju trenutne smernice javnog zdravlja da je važno uspostaviti zdrave obrasce ishrane u ranom životu kako bi se podržalo i održalo zdravlje tokom života“, rekla je dr Keli Kara, koja je nedavno diplomirala na Gerald J. i Dorothi R. Friedman School of Nutrition Science and Polici na Univerzitetu Tufts.
„Naši nalazi takođe pružaju nove dokaze koji sugerišu da poboljšanja u ishrani do srednjih godina mogu uticati na kognitivne performanse i pomoći u ublažavanju ili smanjenju kognitivnog pada u kasnijim godinama.“
Cara predstavlja nalaze na NUTRITION 2024, vodećem godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu održanom od 29. juna do 2. jula u Čikagu.
Kognitivni učinak, ili sposobnost razmišljanja, mogu nastaviti da se poboljšavaju u srednjim godinama, ali obično počinju da opadaju nakon 65. godine. Teža stanja kao što je demencija takođe se mogu razviti uporedo sa opadanjima vezanim za starenje.
Istraživači kažu da zdrava ishrana – posebno ishrana bogata biljnom hranom koja sadrži visoke nivoe antioksidanata i mono- i polinezasićenih masti – može podržati zdravlje mozga smanjenjem oksidativnog stresa i poboljšanjem protoka krvi u mozgu.
Za novo istraživanje, naučnici su koristili podatke od 3.059 odraslih Britanaca koji su bili upisani kao deca u studiju pod nazivom Nacionalno istraživanje zdravlja i razvoja. Članovi kohorte, nazvane Britanska rodna kohorta iz 1946. godine, dali su podatke o unosu ishrane, kognitivnim ishodima i drugim faktorima putem upitnika i testova tokom više od 75 godina.
Analizirajući unos ishrane učesnika u pet vremenskih tačaka u odnosu na njihovu kognitivnu sposobnost u sedam vremenskih tačaka, istraživači su otkrili da je kvalitet ishrane usko povezan sa trendovima uopšte, ili „globalnim“ kognitivnim sposobnostima. Na primer, samo oko 8% ljudi sa lošom ishranom zadržalo je visoku kognitivnu sposobnost, a samo oko 7% ljudi sa visokokvalitetnom ishranom je zadržalo nisku kognitivnu sposobnost tokom vremena u poređenju sa svojim vršnjacima.
Kognitivna sposobnost može imati važan uticaj na kvalitet života i nezavisnost kako starimo. Na primer, u dobi od 68-70 godina, učesnici u najvišoj kognitivnoj grupi pokazali su mnogo veće zadržavanje radne memorije, brzinu obrade i opšte kognitivne performanse u poređenju sa onima u najnižoj kognitivnoj grupi.
Pored toga, skoro jedna četvrtina učesnika u najnižoj kognitivnoj grupi pokazala je znake demencije u ovom trenutku, dok niko od onih u najvišoj kognitivnoj grupi nije pokazao znake demencije.
Dok je većina ljudi videla stalna poboljšanja u kvalitetu ishrane tokom odraslog doba, istraživači su primetili da male razlike u kvalitetu ishrane u detinjstvu postavljaju ton za kasnije životne obrasce ishrane, na bolje ili gore. „Ovo sugeriše da ishrana u ranom životu može uticati na naše odluke o ishrani kasnije u životu, a kumulativni efekti ishrane tokom vremena su povezani sa napredovanjem naših globalnih kognitivnih sposobnosti“, rekla je Cara.
Da bi procenili kvalitet ishrane, istraživači su koristili Indeks zdrave ishrane 2020, koji meri koliko je nečija ishrana usklađena sa Smernicama za ishranu za Amerikance 2020-2025. Učesnici studije koji su tokom vremena zadržali najveće kognitivne sposobnosti u odnosu na svoje vršnjake, imali su tendenciju da jedu više preporučene hrane kao što su povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice i manje natrijuma, dodatog šećera i rafinisanih žitarica.
„Obrasci ishrane koji su bogati celim ili manje obrađenim grupama biljne hrane, uključujući lisnato zeleno povrće, pasulj, celo voće i cela zrna, mogu biti najzaštićeniji“, rekla je Cara. „Prilagođavanje nečijeg unosa u ishrani u bilo kom uzrastu da bi se uključilo više ovih namirnica i da bi se bliže uskladili sa trenutnim preporukama za ishranu verovatno će poboljšati naše zdravlje na mnogo načina, uključujući i naše kognitivno zdravlje.“
Pošto su učesnici studije bili pretežno belci iz cele Ujedinjenog Kraljevstva, istraživači su rekli da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li će se rezultati primeniti na populacije sa većom rasnom, etničkom i dijetnom raznovrsnošću. Takođe su primetili da su promene u fokusu studije i protokolima tokom dugotrajne studije stvorile neke praznine i nedoslednosti u prikupljanju podataka.
Međutim, uprkos ovim ograničenjima, istraživači su uspeli da kreiraju globalne procentualne ocene kognitivnih sposobnosti koristeći podatke iz više kognitivnih domena kako bi procenili kako se učesnici upoređuju sa svojim vršnjacima u svakom uzrastu i tokom vremena.Istražite dalje
