Istraživači sa Instituta za mentalno zdravlje (IMH) Singapurske Nacionalne zdravstvene grupe (NHG) i Agencije za nauku, tehnologiju i istraživanje (A*STAR) napravili su korake u razumevanju veze između imunog sistema i otpornosti na antipsihotičke lekove kod šizofrenije, korišćenje promena u populaciji imunih ćelija da bi se predvidela potencijalna rezistencija na tretman i ranije započelo najprikladniji tretman.
Njihov rad, pod naslovom „Imunofenotipizacija podtipova šizofrenije stratifikovanih antipsihotičnim odgovorom“ i objavljen u časopisu Mozak, ponašanje i imunitet, dodaje sve veći broj istraživanja koja sugerišu da disregulacija imunog sistema može biti osnova razvoja mentalnog poremećaja.
Tačan uzrok šizofrenije – psihotičnog poremećaja koji pogađa oko 24 miliona ljudi širom sveta i 1 od 116 osoba u Singapuru – i danas je nejasan. Dok se neravnoteža nivoa dopamina u mozgu obično primećuje kod ljudi sa šizofrenijom, ne reaguju svi pacijenti sa šizofrenijom na standardne antipsihotičke lekove koji ciljaju na put dopamina. Poslednjih godina, naučne studije o promenama u imunološkom sistemu i njihovoj povezanosti sa razvojem stanja mentalnog zdravlja su se pojavile kao oblast istraživanja koja obećava.
Globalno, oko 30% pojedinaca sa dijagnozom šizofrenije je otporno na lečenje. To znači da ne postižu remisiju simptoma, kao što su halucinacije i zablude, uprkos lečenju.
Ovo iscrpljujuće stanje pogađa kako pojedince (koji takođe imaju poteškoća sa svojim kognitivnim ili misaonim veštinama i imaju veći rizik od lošeg zdravlja i lošeg kvaliteta života), tako i njihove porodice u smislu tereta nege. Trenutno je klozapin jedini psihijatrijski lek indikovan za lečenje šizofrenije otporne na lečenje.
„Ovom studijom smo imali za cilj da istražimo odnos između imunog sistema, šizofrenije i otpornosti na lečenje. Naš cilj je bio da identifikujemo promene imunih ćelija koje bi se potencijalno mogle koristiti za predviđanje rezistencije na lečenje, omogućavajući ranije i ciljanije intervencije kao što je iniciranje klozapina ranije lečenje radi boljih kliničkih ishoda. Bolje razumevanje načina na koji je imunološki sistem uključen takođe može pomoći u razvoju terapija usmerenih na imunitet kao dodatne. mogućnosti lečenja šizofrenije u budućnosti“, rekao je dr Li Janhui, specijalizant za psihijatriju NHG u IMH, i glavni autor rada.
U ovoj studiji prikupljeni su uzorci krvi 196 zdravih učesnika i osoba sa šizofrenijom sa različitim stepenom otpornosti na tretman. Proporcije različitih tipova imunih ćelija su upoređene u ovim grupama, da bi se identifikovali mogući biomarkeri (markeri koji su povezani sa i mogu predvideti stanje) za šizofreniju ili otpornost na lečenje.
Istraživači su identifikovali i uporedili 66 populacija imunih ćelija u krvi 147 ljudi sa šizofrenijom i 49 zdravih pojedinaca kako bi istražili populacije imunih ćelija povezane sa poremećajem i otpornošću na lečenje. Otkrili su značajne razlike u određenim populacijama imunih ćelija između zdravih osoba i ljudi sa šizofrenijom.
Štaviše, te promene u populaciji imunih ćelija takođe koreliraju sa koliko bi pacijent sa šizofrenijom mogao biti otporan na lečenje. Konkretno, istraživači su otkrili da je odnos CD4 i CD8 T ćelija bio mnogo veći, dok su nivoi invarijantnih T (MAIT) ćelija povezanih sa mukozom bili mnogo niži kod osoba sa šizofrenijom, posebno kod onih sa većom otpornošću na tretman.
Dakle, odnos CD4/CD8 se pojavio kao potencijalni biomarker za predviđanje koliko dobro neko sa šizofrenijom može reagovati na lečenje; dok za MAIT ćelije, koje se pretežno nalaze u crevima gde doprinose imunološkoj odbrani i usko su povezane sa autoimunim procesima, njihov manji broj može značiti imunološku disregulaciju kod šizofrenije.
„Nalazi podržavaju ulogu imunološke disregulacije u šizofreniji i otpornosti na lečenje. Takođe je važno za napredak u preciznoj medicini, sa potencijalom da se koriste određeni imunološki markeri kao prediktori buduće rezistencije na lečenje. Ovo daje nadu za ranu identifikaciju pacijenata verovatno će biti otporan na lečenje i vodi kliničare u odabiru efikasnijih strategija lečenja za postizanje boljih ishoda“, rekao je vanredni profesor Džimi Lee, viši konsultant u Odeljenju za psihozu, IMH, koji je vodio studiju.
„Složenost šizofrenije i koliko se promenljivo manifestuje kod svakog pojedinca čine da je poremećaj teško dijagnostikovati, a još manje da se primeni najpogodniji tretman na vreme. Kroz naše napore u saradnji sa IMH, uspeli smo da premostimo naučne metodologije sa kliničkom praksom, iznošenje na videlo imunoloških nalaza koji mogu omogućiti odlučnije primene lečenja kako bi se bolje zadovoljile potrebe pacijenata i ublažio njihov teret“, rekao je dr Anand Kumar Andiappan, glavni istraživač, A*STAR Singapurska imunološka mreža (A*STAR SIgN), koji je zajedno vodio studiju sa doc. Prof. Lee.
