Nova studija zdravstvenih nauka Univerziteta u Arizoni pokazala je da je veća verovatnoća da će odrasli sa hroničnim bolom doživeti simptome anksioznosti i depresije nego ljudi bez hroničnog bola, ali ipak pristupaju mentalnom zdravlju po nižim stopama i manje je verovatno da će svoje potrebe mentalnog zdravlja zadovoljiti. tokom lečenja.
Rad „Nezadovoljene potrebe mentalnog zdravlja odraslih u SAD koji žive sa hroničnim bolom“ objavljen je u časopisu Pain.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, 2021. godine, približno 51,6 miliona odraslih u SAD iskusilo je hronični bol. Studija je pokazala da dok ljudi koji žive sa hroničnim bolom predstavljaju 20,4% odrasle populacije SAD, oni čine oko 55,5% odraslih u SAD sa klinički značajnim simptomima anksioznosti i depresije.
„Pokret za mentalno zdravlje u Sjedinjenim Državama bio je izuzetno uspešan i mnogi ljudi zbog toga žive bolje“, rekla je glavni autor Dženifer S. De La Rosa, dr, direktor strategije za U of A Health Sciences Sveobuhvatni centar za bol i zavisnost.
„Ipak, među onima čije potrebe mentalnog zdravlja još uvek nisu efikasno rešene, iskustvo hroničnog bola nije izuzetak, ono je pravilo. Potrebe ljudi sa hroničnim bolom prečesto su izostavljene iz našeg nacionalnog razgovora o mentalnom zdravlju.
„Naši nalazi sugerišu da bi smisleno angažovanje sa proživljenim iskustvima onih sa hroničnim bolom trebalo da bude fokus naše nacionalne agende mentalnog zdravlja u budućnosti.“
Ova studija se zasniva na prethodnim istraživanjima Sveobuhvatnog centra za bol i zavisnost koja je otkrila da jedan od 20 odraslih u SAD ima kombinaciju hroničnog bola i simptoma anksioznosti ili depresije, a odrasli koji žive sa hroničnim bolom imaju približno pet puta veću verovatnoću da će imati nelečene simptome anksioznost ili depresija u poređenju sa onima koji ne žive sa hroničnim bolom.
Nova studija je ispitala stepen do kojeg su ljudi sa hroničnim bolom i simptomima mentalnog zdravlja pristupali i imali koristi od lečenja mentalnog zdravlja.
Istraživački tim je analizirao podatke od 31.997 ljudi koji su učestvovali u nacionalnom zdravstvenom intervjuu, koji je identifikovan kao najbolji pojedinačni izvor za nadzor hroničnog bola. Istraživači su identifikovali disparitete povezane sa hroničnim bolom u tri oblasti: potreba za lečenjem mentalnog zdravlja; korišćenje tretmana za mentalno zdravlje; i uspeh u lečenju simptoma anksioznosti i depresije kada je korišćen tretman mentalnog zdravlja.
Otkrili su da 43,2% odraslih u SAD koji žive sa hroničnim bolom – otprilike 21,5 miliona ljudi – ima potrebu za mentalnim zdravljem. Poređenja radi, potrebe za brigom o mentalnom zdravlju identifikovane su kod samo 17,4% odraslih u SAD koji nemaju hronične bolove.
Među svim odraslim osobama u SAD sa potrebama za lečenjem mentalnog zdravlja, hronični bol je bio povezan sa smanjenjem šansi za korišćenje lečenja mentalnog zdravlja za 40,3%.
„Za one sa hroničnim bolom, priča o tome šta treba da se uradi da bi se rešilo mentalno zdravlje je kvalitativno drugačija nego za one koji nemaju hronični bol“, rekao je De La Rosa, koji je docent istraživač na Medicinskom koledžu. – Tusonovo odeljenje porodične i društvene medicine.
„Unapređenje zdravstvene zaštite za osobe sa hroničnim bolom uključuje ne samo povezivanje ljudi sa brigom, već i rešavanje nesrazmernog neuspeha da se postigne olakšanje, čak i u kontekstu nege.
Istraživači su otkrili da kada se koristi tretman mentalnog zdravlja, odrasli u SAD sa hroničnim bolom imaju više nego dvostruko veće šanse da dožive simptome anksioznosti ili depresije.
Studijski tim je otkrio da je samo 44,4% ljudi sa hroničnim bolom, procenjeno 9,5 miliona ljudi, koristilo usluge mentalnog zdravlja i adekvatno lečili simptome anksioznosti i depresije, u poređenju sa 71,5% onih bez hroničnog bola. Kada je korišćen tretman mentalnog zdravlja, odrasli u SAD sa hroničnim bolom imaju više nego dvostruko veće šanse da dožive simptome anksioznosti ili depresije.
„Postoji mnogo mogućih razloga zbog kojih bi pojedinac sa hroničnim bolom mogao da dobije suboptimalne rezultate od zaštite mentalnog zdravlja, uključujući dostupnost nege i izvodljivost pohađanja termina“, rekao je De La Rosa.
„Pored toga, nekoliko pružalaca mentalnog zdravlja je obučeno za hronični bol, tako da samo mali procenat ljudi koji žive sa hroničnim bolom verovatno prima tretman mentalnog zdravlja koji je dizajniran da odgovori na njihove potrebe.
„Daljnjim ispitivanjem uloge koju hronični bol igra u našoj nacionalnoj krizi mentalnog zdravlja, imamo potencijalno transformativnu naučnu i političku priliku da izgradimo kapacitet zdravstvenog sistema Sjedinjenih Država da se bavi izazovima hroničnog bola i mentalnog zdravlja koji se istovremeno javljaju.
„Ova studija je identifikovala značajan jaz u zadovoljavanju potreba mentalnog zdravlja ljudi koji žive sa hroničnim bolom“, rekao je stariji autor Todd Vanderah, dr., direktor Sveobuhvatnog centra za bol i zavisnost, profesor Regents i šef odeljenja farmakologije na Medicinskom koledžu u Tusonu i član Instituta BIO5.
„Naš cilj u Sveobuhvatnom centru za bol i zavisnost je da koristimo ove informacije da ponovo zamislimo i transformišemo zdravstvenu zaštitu za hronični bol. Prepoznavanjem i lečenjem istovremenog pojavljivanja simptoma anksioznosti i depresije i hroničnog bola, možemo osnažiti milione ljudi pogođeni bolom da napreduju.“