Redovno vežbanje tokom celog života ključno je za očuvanje zdravlja srca i prevenciju visokog krvnog pritiska, pokazuje istraživanje sprovedeno među više od 5.000 ljudi u četiri američka grada. Studija objavljena 2021. godine u American Journal of Preventive Medicine ukazuje na to da je održavanje fizičke aktivnosti tokom rane odrasle dobi, i to na višim nivoima nego što se ranije preporučivalo, od suštinskog značaja za smanjenje rizika od hipertenzije kasnije u životu.
Hipertenzija je ozbiljno stanje koje pogađa milijarde ljudi širom sveta i značajan je faktor rizika za srčani i moždani udar, kao i za razvoj demencije. Iako su prethodna istraživanja već potvrdila da fizička aktivnost snižava krvni pritisak, ova studija sugeriše da je posebno važno održavati visoke nivoe aktivnosti tokom mladosti i srednjih godina kako bi se smanjio rizik od hipertenzije u kasnijem životnom dobu.
Učesnici studije praćeni su tokom tri decenije kroz fizičke preglede i upitnike o navikama vežbanja, pušenja i konzumacije alkohola. Rezultati su pokazali da nivo fizičke aktivnosti značajno opada između 18. i 40. godine, dok se učestalost hipertenzije povećava u kasnijim decenijama života. Ovi nalazi ukazuju na to da bi mlada odrasla dob mogla biti ključni period za preventivne intervencije i promociju zdravlja kroz programe fizičke aktivnosti.
Istraživači su otkrili da su oni koji su vežbali najmanje pet sati nedeljno tokom rane odrasle dobi – što je dvostruko više od trenutnih preporuka – imali značajno manji rizik od razvoja hipertenzije, naročito ako su tu aktivnost održavali do šezdesete godine. To sugeriše da bi povećanje preporučene minimalne fizičke aktivnosti moglo imati značajne koristi za kardiovaskularno zdravlje.
Međutim, održavanje fizičke aktivnosti kroz decenije može biti otežano životnim promenama poput zaposlenja, roditeljstva i smanjenja slobodnog vremena. Posebno nakon srednje škole, prilike za organizovanu fizičku aktivnost opadaju, što može doprineti dugoročnom smanjenju nivoa vežbanja.
Studija je takođe pokazala značajne razlike u zdravstvenim ishodima među različitim demografskim grupama. Kod belaca se nivo fizičke aktivnosti stabilizovao oko četrdesete godine, dok je kod crnaca nastavio da opada. Do 60. godine, između 80 i 90 odsto crnih muškaraca i žena imalo je hipertenziju, u poređenju sa manje od 70 odsto belih muškaraca i oko 50 odsto belih žena.
Autori studije smatraju da su ove razlike posledica kompleksnih socijalnih i ekonomskih faktora, uključujući obrazovanje, radne obaveze i uslove života. Iako ovi faktori nisu detaljno analizirani u studiji, nalazi ukazuju na potrebu za ciljanim strategijama koje bi omogućile ravnomerniju dostupnost fizičke aktivnosti u različitim društvenim grupama.
