Kada je u pitanju vežbanje za zdravlje srca, ne želite da dostignete vrhunac prerano u životu. Nedavna istraživanja sugerišu da ako želite da se zaštitite od visokog krvnog pritiska kako starite, morate da igrate dugu igru i održavate nivo vežbanja do srednjih godina.
Ali društveni faktori mogu otežati ovo nekim ljudima nego drugima, prema studiji više od 5.000 ljudi u 4 američka grada.
„Tinejdžeri i oni u ranim 20-im godinama mogu biti fizički aktivni, ali se ovi obrasci menjaju sa godinama“, objasnila je autorka studije i epidemiolog Kirsten Bibins-Domingo sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) u aprilu 2021. godine, kada je studija objavljena u Američkom časopisu za preventivnu medicinu.
Brojne studije su pokazale da vežbanje snižava krvni pritisak, ali novi rad sugeriše da „održavanje fizičke aktivnosti tokom mladog odraslog doba – na višim nivoima od prethodno preporučenih – može biti posebno važno“ za prevenciju hipertenzije“, rekao je Bibins-Domingo.
Hipertenzija, takođe poznata kao visok krvni pritisak, je ozbiljno stanje koje pogađa milijarde ljudi širom sveta. Može dovesti do srčanog i moždanog udara; to je takođe faktor rizika za razvoj demencije u kasnijem životu.
Više od jednog od četiri muškarca i otprilike svaka peta žena ima hipertenziju, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Ali većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom čak i ne zna da ga imaju – otuda se često naziva „tihi ubica“.
Ipak, postoje načini da se visoki krvni pritisak promeni: vežba je u fokusu ove studije.
Preko 5.100 odraslih je angažovano u studiji, koja je pratila njihovo zdravlje tokom tri decenije fizičkim procenama i upitnicima o njihovim navikama u vežbanju, statusu pušenja i unosu alkohola.
Pri svakoj kliničkoj proceni, krvni pritisak je meren tri puta u razmaku od jednog minuta, a za analizu podataka učesnici su grupisani u četiri kategorije, prema rasi i polu.
Sve u svemu – među muškarcima, ženama i u obe rasne grupe – nivoi fizičke aktivnosti su opali sa 18 na 40 godina, sa stopama hipertenzije koje su rasle i fizičke aktivnosti opadale tokom narednih decenija.
Prema istraživačima, ovo sugeriše da je mlado odraslo doba važan prozor za intervenciju u sprečavanju hipertenzije srednjih godina sa programima promocije zdravlja koji su osmišljeni da podstaknu vežbanje.
„Skoro polovina naših učesnika u mladoj odrasloj dobi imalo je suboptimalne nivoe fizičke aktivnosti, što je značajno povezano sa pojavom hipertenzije, što ukazuje na to da moramo da podignemo minimalni standard fizičke aktivnosti“, rekao je glavni autor Džejson Nagata, stručnjak za UCSF. medicina mladih odraslih.
Kada su istraživači pogledali ljude koji su radili pet sati umerene vežbe nedeljno tokom ranog odraslog doba – duplo više od minimalne količine koja se trenutno preporučuje za odrasle – otkrili su da ovaj nivo aktivnosti značajno smanjuje rizik od hipertenzije, a posebno ako ljudi nastave da vežbaju. navike do 60. godine.
„Postizanje najmanje dvostruko veće od trenutnih minimalnih smernica [fizičke aktivnosti] za odrasle može biti korisnije za prevenciju hipertenzije nego jednostavno ispunjavanje minimalnih smernica“, napisali su istraživači u svom radu.
Ali nije lako pojačati nedeljnu fizičku aktivnost usred odluka koje menjaju život i sve veće odgovornosti.
„Ovo bi moglo biti posebno slučaj nakon srednje škole kada se mogućnosti za fizičku aktivnost smanjuju kako se mladi odrasli prelaze na fakultet, radna snaga i roditeljstvo, a slobodno vreme je narušeno“, rekao je Nagata.
Što se tiče još jedne otrežnjujuće istine, studija je takođe pokazala kako crnci i crne žene doživljavaju potpuno različite zdravstvene putanje u poređenju sa njihovim belim kolegama. U dobi od 40 godina, nivoi fizičke aktivnosti su bili na platou među belcima i ženama, dok je nivo aktivnosti kod crnaca nastavio da opada.
Do 45 godina, crne žene su nadmašile bele muškarce u stopi hipertenzije, dok su bele žene u studiji imale najnižu stopu hipertenzije tokom srednjeg života.
A do 60. godine, između 80 i 90 procenata crnih muškaraca i žena imalo je hipertenziju, u poređenju sa nešto ispod 70 procenata za bele muškarce i oko polovine belih žena.
Istraživački tim je ove dobro poznate rasne disparitete svodio na mnoštvo društvenih i ekonomskih faktora; nije da su ovi faktori procenjeni u ovoj studiji, iako je zabeleženo srednjoškolsko obrazovanje.
„Iako mladi crnci mogu imati veliki angažman u sportu, socioekonomski faktori, okruženje u komšiluku, a poslovne ili porodične obaveze mogu sprečiti nastavak bavljenja fizičkom aktivnošću tokom odraslog doba“, rekao je Nagata.
