Koji su ključevi „uspešnog“ ili optimalnog starenja? Nova studija pratila je više od 7000 sredovečnih i starijih Kanađana oko tri godine da bi se identifikovali faktori povezani sa blagostanjem kako starimo.
Otkrili su da su oni koji su bili žene, udati, fizički aktivni i nisu gojazni i oni koji nikada nisu pušili, imali su veće prihode i koji nisu imali nesanicu, srčane bolesti ili artritis, imali veću vjerovatnoću da će održati odlično zdravlje tokom perioda istraživanja i manja je verovatnoća da će razviti onemogućavajuće kognitivne, fizičke ili emocionalne probleme.
Kao polaznu osnovu, istraživači su odabrali učesnike koji su bili odličnog zdravlja na početku približno trogodišnjeg perioda studije. Ovo je uključivalo odsustvo problema sa pamćenjem ili hroničnog onesposobljajućeg bola, slobodu od bilo kakve ozbiljne mentalne bolesti i odsustvo fizičkih invaliditeta koji ograničavaju svakodnevne aktivnosti — kao i prisustvo adekvatne društvene podrške i visokog nivoa sreće i zadovoljstva životom.
„Bili smo iznenađeni i oduševljeni kada smo saznali da je više od 70% našeg uzorka zadržalo svoje odlično zdravstveno stanje tokom perioda istraživanja“, kaže prvi autor, Mabel Ho, doktorant na Fakultetu za društvene nauke Faktor-Inventaš Univerziteta u Torontu. Rad (FIFSV) i Institut za životni tok i starenje. „Naši nalazi naglašavaju važnost fokusiranja na starenje i starije odrasle osobe zasnovane na snazi, a ne deficitu. Mediji i istraživanja imaju tendenciju da ignorišu pozitivno i samo se fokusiraju na probleme.“
Postojale su značajne varijacije u prevalenciji uspešnog starenja na osnovu starosti ispitanika na početku studije. Tri četvrtine ispitanika koji su imali od 55 do 64 godine na početku perioda studije zadržali su odlično zdravlje tokom čitave studije. Među onima od 80 i više godina, otprilike polovina je ostala odličnog zdravlja.
„Izuzetno je da je polovina onih od 80 i više godina zadržala ovu izuzetno visoku granicu kognitivnog, fizičkog i emocionalnog blagostanja tokom tri godine studije. Ovo je divna vest za starije odrasle osobe i njihove porodice koje mogu da očekuju da će taj veliki pad je neizbežan za one od 80 i više godina“. kaže Mabel Ho. „Razumevanjem faktora povezanih sa uspešnim starenjem, možemo da radimo sa starijim osobama, porodicama, praktičarima, kreatorima politike i istraživačima kako bismo stvorili okruženje koje podržava živahan i zdrav kasniji život.
Starije odrasle osobe koje su bile gojazne imale su manje šanse da održe dobro zdravlje u kasnijem životu. U poređenju sa starijim odraslima koji su bili gojazni, oni koji su imali normalnu težinu imali su 24% veću verovatnoću da će optimalno stare.
„Naši nalazi su u skladu sa drugim studijama koje su otkrile da je gojaznost povezana sa nizom fizičkih simptoma i kognitivnih problema i da fizička aktivnost takođe igra ključnu ulogu u optimalnom starenju“, kaže koautor David Burnes, vanredni profesor na FIFSV Univerziteta u Torontu i kanadska istraživačka katedra za prevenciju maltretiranja starijih odraslih. „Ovi nalazi naglašavaju važnost održavanja odgovarajuće težine i uključivanja u aktivan način života tokom životnog toka.“
Prihod je takođe bio važan faktor. Samo oko polovine onih ispod granice siromaštva je optimalno starilo u poređenju sa tri četvrtine onih koji žive iznad granice siromaštva.
„Iako naša studija ne pruža informacije o tome zašto su niski prihodi važni, moguće je da neadekvatni prihodi izazivaju stres i takođe ograničavaju zdrav izbor kao što je optimalna ishrana. Potrebna su buduća istraživanja da bi se dalje istražio ovaj odnos“, kaže stariji autor Esme Fuller- Thomson, direktor Instituta za životni tok i starenje i profesor na Factor-Inventash fakultetu za socijalni rad Univerziteta u Torontu.
Faktori načina života povezani su sa optimalnim zdravljem u kasnijem životu. Starije odrasle osobe koje nikada nisu pušile imale su 46% veće šanse da održe odlično zdravstveno stanje u poređenju sa sadašnjim pušačima. Prethodne studije su pokazale da bi prestanak pušenja u kasnijem životu mogao poboljšati statistiku preživljavanja, funkciju pluća i kvalitet života; niže stope koronarnih događaja i smanjuju respiratorne simptome. Studija je pokazala da su bivši pušači radili jednako dobro kao i oni koji nikada nisu pušili, naglašavajući da nikada nije kasno za prestanak.
Studija je takođe otkrila da je bavljenje fizičkom aktivnošću važno za održavanje dobrog zdravlja u kasnijem životu. Starije odrasle osobe koje su se bavile umerenom do napornom fizičkom aktivnošću imale su 35% do 45% veće šanse da će dobro ostariti, respektivno.
Nalazi su pokazali da su ispitanici koji nikada ili retko iskusili probleme sa spavanjem u početku imali 29% veću verovatnoću da će održati odlično zdravlje tokom studije.
„Jasno je da je dobar san važan faktor kako starimo. Problemi sa spavanjem potkopavaju kognitivno, mentalno i fizičko zdravlje. Postoje jaki dokazi da je intervencija koja se zove kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBT-I) veoma korisna za ljude koji žive sa nesanica“, kaže Esme Fuller-Thomson.
