Započinjanje snažnog programa vežbanja ranije nakon operacije moglo bi sprečiti pacijente sa iščašenim ramenima da zadobiju ponovljene povrede i pomoći im da se brže vrate sportu.
Istraživači sa Univerziteta Adelaide proveli su tri godine analizirajući dokaze iz 3.600 postojećih studija i otkrili da je prilagođeni program vežbanja koji počinje tri do šest nedelja nakon operacije najbolji pristup za sprečavanje sekundarne dislokacije ramena.
„Pacijenti koji su iščašili rame imaju visok rizik da to urade ponovo u roku od šest meseci i mogu da pate od ponavljajuće nestabilnosti“, rekao je dr Timoti Latlin sa Univerziteta u Adelejdu, akreditovani fiziolog za vežbe (AEP) i postdoktorski istraživač na Medicinska škola Adelaide i Institut za zdravstvo i medicinska istraživanja Južne Australije (SAHMRI).
Istraživači su otkrili da je pokretanje multimodalnog programa – kombinacija vežbi usmerenih na snagu, koordinaciju, ravnotežu i kontrolu mišića – ubrzo nakon operacije dalo bolje rezultate od standardnih programa nege koji se oslanjaju samo na trening snage.
Pregled se fokusirao na pacijente koji su prvi put pretrpeli dislokacije ramena koje su se desile u pravcu napred, usled direktnog udarca u rame. Ova vrsta povreda se često dešava tokom bavljenja sportom ili u nezgodama na radnom mestu.
„Naša analiza je otkrila da su oni koji su započeli snažan program vežbanja nakon operacije imali dvostruko veće šanse da izbegnu ponovnu povredu od onih koji su koristili samo vežbe da bi se oporavili od povrede“, kaže dr Timoti Letlen, Medicinski fakultet u Adelajdu, Univerzitet u Adelajdu.
Dislokacije ramena su naročito česte među mladim muškarcima između 16 i 30 godina, jer se češće bave kontaktnim sportovima i imaju fizički izazovna zanimanja.
„Iščašenje ramena može biti onesposobljeno i često je praćeno slabošću, ukočenošću, bolom i nemogućnošću da se učestvuje u svakodnevnim aktivnostima i sportu“, rekao je dr Lathlean.
„Ljudi koji su doživeli ovu povredu mogu imati problema da se vrate na posao ili sport i postoji ekonomsko opterećenje koje dolazi sa tim. Ovo bi se moglo smanjiti efikasnijim tretmanom i pravovremenom ciljanom rehabilitacijom.“
Ovo istraživanje je bilo deo zajedničkog projekta sa dr. istraživač u Centru za zdravstvene nauke Univerziteta Teksas Tech i Školi savezničkog zdravlja Univerziteta u Adelaidi.
Nalazi su objavljeni u British Journal of Sports Medicine i mogli bi pomoći i praktičarima i istraživačima da dobiju najbolje rezultate od operacije i rehabilitacije.
„Rezultati pokazuju da postoji stvarna potreba za sofisticiranijim programima vežbanja u fazi rehabilitacije kako bi se poboljšali ishodi za pacijente i što je brže moguće da se vrate sportu“, rekao je dr Lathlean.
„Slični pristupi su već uobičajena praksa kada se oporavljaju od drugih vrsta operacija za povrede kičme ili kolena, a dokazi iz ove studije pokazuju da bi to bilo korisno i za pacijente sa akutnim povredama ramena.“
