Žene koje su preživele moždani udar veruju da je manja verovatnoća da će dobiti adekvatnu hitnu pomoć – na osnovu pola i rase ili etničke pripadnosti, otkriva studija koju su vodili Mičigenska medicina i Univerzitet Braun.
Istraživači su analizirali podatke iz ankete Američkog udruženja za srce da bi utvrdili percepciju hitne pomoći za žene sa i bez istorije moždanog udara.
Rezultati objavljeni u moždanom udaru otkrivaju da su žene sa istorijom moždanog udara preko tri puta češće verovale „u velikoj meri“ da neće dobiti adekvatnu negu u hitnoj pomoći na osnovu svog pola i rase ili etničke pripadnosti.
„Iz naših otkrića je jasno da neke žene koje su doživele moždani udar osećaju da neće dobiti najkvalitetniju negu kada se suoče sa zdravstvenim hitnim slučajevima“, rekao je prvi autor Brajan Stam, dr, klinički instruktor neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Mičigenu.
„Ovo je direktno relevantno za prethodne studije koje su izveštavale da je veća verovatnoća da će žene koje su doživele cerebrovaskularne događaje, kao što je moždani udar, biti pogrešno dijagnostifikovane i manje je verovatno da će dobiti lekove za uništavanje ugrušaka.
Žene su činile 57,1% smrtnih slučajeva od moždanog udara u 2019. godini, a moždani udar je uzrokovao 6,2% svih smrtnih slučajeva žena te godine, prema Nacionalnom sistemu vitalne statistike Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Poznato je da crni Amerikanci imaju veći rizik od moždanog udara od belih Amerikanaca, a prošla studija je pokazala da crne žene ređe primaju napredne terapije za moždani udar, delimično zbog kašnjenja u odlasku u hitnu pomoć nakon pojave simptoma.
Iako studija nije merila kašnjenja u prezentaciji hitne pomoći nakon moždanog udara, istraživači kažu da nalazi negativne percepcije zdravstvene zaštite mogu predisponirati ove žene na odlaganje lečenja.
„Naše buduće studije treba da se fokusiraju na to da li uverenja koje ove žene imaju o hitnoj pomoći dovode do kašnjenja u lečenju moždanog udara“, rekla je koautorka Regina Roian, MD, M.P.H., klinički asistent profesora urgentne medicine na Medicinskoj školi U-M.
„S obzirom na vremensko osetljivu prirodu lečenja moždanog udara, od suštinskog je značaja da pronađemo načine da ublažimo ove negativne percepcije u ovoj populaciji kako bismo se približili pravičnosti u zdravstvenoj zaštiti.“
