Novo istraživanje sa Univerziteta u Torontu otkriva da je manja verovatnoća da će odrasli koji su prijavili više simptoma depresije u protekloj nedelji prijaviti fizičku aktivnost u istom periodu, a ovaj odnos uglavnom ide u oba smera: biti aktivniji je takođe povezan sa boljim mentalnim zdravljem.
Objavljeno u časopisu Mentalno zdravlje i fizička aktivnost, studija doprinosi boljem razumevanju kako su simptomi depresije i fizička aktivnost povezani i međusobno utiču jedni na druge tokom odraslog doba.
„Bilo je iznenađujuće otkriti da sadašnji simptomi depresije mogu negativno uticati na nivo vaše fizičke aktivnosti dve do pet godina kasnije, dok neaktivnost danas nije povezana sa vašim budućim simptomima depresije“, kaže autor Soli Dubaš, doktorant na Univerzitetu u Torontu, Katedra za sociologiju.
„Trenutni simptomi depresije mogu imati trajne efekte, ali oni mogu biti manje značajni od efekata trenutne fizičke aktivnosti.“
Mnoga istraživanja pokazuju da odlazak u teretanu, ples, baštovanstvo ili redovno hodanje mogu poboljšati vaše mentalno i fizičko zdravlje, sa efektima sličnim onima od lekova protiv depresije. Nova studija dalje podržava ovaj zaključak, pokazujući da je nedeljna fizička aktivnost povezana sa nedeljnim simptomima depresije i da više kretanja može poboljšati vaše raspoloženje.
„Bolje razumevanje recipročnog odnosa između mentalnog zdravlja i fizičke aktivnosti može pomoći ljudima da donesu odluke zasnovane na dokazima o svom zdravlju, zdravlju svojih najmilijih i članova zajednice“, kaže Dubaš.
„Važno je omogućiti ljudima da donesu sopstvene odluke o uzrocima i posledicama fizičke aktivnosti i simptoma depresije, i da shvate uticaj koji više ili manje kretanje može imati na raspoloženje i opšte zdravlje.
Prateći nacionalno reprezentativan uzorak od 3.499 odraslih Amerikanaca od 1986. do 2011. godine, studija je procenila trajne efekte osnovnih razlika u nivoima fizičke aktivnosti i simptomima depresije; kako prethodna fizička aktivnost predviđa buduću fizičku aktivnost; kako prošli simptomi depresije predviđaju buduće simptome depresije; i stabilnost ovog odnosa tokom odraslog doba.
Ova studija je koristila novu tehniku kauzalnog zaključivanja kako bi se osiguralo da ove procene predstavljaju iskustva ljudi u svetu. Metoda prilagođena stabilnim karakteristikama pojedinaca, uključujući izostavljene varijable kao što su biologija pojedinca, porodični i društveni konteksti i životna istorija.
Iako ideja da su simptomi depresije i fizička aktivnost povezani tokom odraslog doba nije nova, nova tehnika za ispitivanje recipročnih odnosa tokom vremena omogućava da se uzme u obzir nekoliko alternativnih argumenata.
„Možete odmah da se zapitate kako lični faktori utiču na ovaj recipročan odnos – zar genetika ili rana istorija života ne bi bili važni? – i to je ono za šta nam ovaj metod omogućava da se prilagodimo, u poređenju sa ranijim tehnikama koje bi pretpostavljale neke dokaze relevantne za ta važna pitanja daleko“, kaže Dubaš.
Sve u svemu, fizička aktivnost i mentalno zdravlje međusobno utiču jedno na drugo. Iz nedelje u nedelju, više kretanja može poboljšati vaše raspoloženje. Ovo istraživanje pokazuje da raniji simptomi depresije mogu opstati, ali bi njihovi dugoročni efekti mogli biti manje uticajni od trenutne fizičke aktivnosti. Takođe pokazuje da vremenom, nelečeni simptomi depresije mogu imati negativne posledice na nivoe fizičke aktivnosti, što onda može izazvati dodatne zdravstvene probleme.
„Ono što je zaista važno jeste da ljudi donose informisane odluke o tome kako da leče svoje simptome mentalnog zdravlja, posebno sa saznanjem da je fizička aktivnost i dalje jedan od najboljih načina za poboljšanje zdravlja pojedinaca i njihovih zajednica – ipak, sve više ljudi mora da razumeju kako simptomi depresije mogu uticati na ovaj proces“, kaže Dubash.
