Nova studija koju su vodili istraživači u UCLA Health Jonsson Comprehensive Cancer Center otkrila je da uobičajeni tretmani raka dojke, uključujući hemoterapiju, zračenje i operaciju, mogu ubrzati proces biološkog starenja kod preživelih od raka dojke.
Nalazi, objavljeni u Journal of the National Cancer Institute, pokazuju da su markeri ćelijskog starenja – kao što su odgovor na oštećenje DNK, ćelijsko starenje i inflamatorni putevi – značajno povećani kod svih preživelih od raka dojke, bez obzira na vrstu lečenja. Ovo sugeriše da je uticaj tretmana raka dojke na telo veći nego što se ranije mislilo.
„Prvi put pokazujemo da su signali za koje smo nekada mislili da ih pokreće hemoterapija prisutni i kod žena koje su podvrgnute zračenju i operaciji“, rekla je vodeći autor studije Judith Carroll, vanredni profesor psihijatrije i biobihejvioralnih nauka na UCLA, Endoved. Predsedavajući profesora psihobiologije Džordža F. Solomona i istraživač u UCLA Health Jonsson Comprehensive Cancer Center.
„Iako smo očekivali da vidimo povećanu ekspresiju gena povezanu sa biološkim starenjem kod žena koje su primale hemoterapiju, bili smo iznenađeni kada smo pronašli slične promene kod onih koji su samo bili podvrgnuti zračenju ili operaciji.“
Napredak u terapijama raka značajno je poboljšao stope preživljavanja, sa procenjenim 4 miliona preživelih od raka dojke u SAD danas i preko 6 miliona koji se očekuje do 2040. Međutim, rak dojke je povezan sa ubrzanim starenjem, utičući na fizičke sposobnosti, nezavisnost i životni vek.
Čini se da su biološki procesi starenja, koji izazivaju stanja kao što su umor, kognitivni pad, slabost i kardiovaskularne bolesti, glavni faktor. Dokazi sugerišu da tretmani raka, kao što je hemoterapija, mogu povećati rizik od ranijeg početka ovih stanja povezanih sa starenjem, zbog čega je od ključne važnosti da se razumeju specifični putevi koji su uključeni u bolje ciljanje i upravljanje njima.
Da bi ispitao kako se ekspresija gena u vezi sa starenjem menja tokom vremena kod žena sa dijagnozom raka dojke, tim je sproveo dvogodišnju longitudinalnu studiju koja je pratila žene koje su bile podvrgnute lečenju raka dojke pre nego što su primile terapiju i ponovo nakon tretmana kako bi videli kako su evoluirali njihovi biološki markeri starenja. .
Tim je pratio ekspresiju gena u njihovim krvnim ćelijama koristeći sekvenciranje RNK, fokusirajući se na markere koji signaliziraju biološko starenje – uključujući proces poznat kao ćelijsko starenje, što je kada ćelije prestaju da se dele, ali ne umiru. Ove takozvane „zombi ćelije“ se akumuliraju tokom vremena i mogu osloboditi štetne supstance koje oštećuju obližnje zdrave ćelije, doprinoseći starenju i upali.
Podaci su zatim analizirani korišćenjem statističkih modela kako bi se identifikovale promene vezane za starenje.
Tim je otkrio da je, bez obzira na vrstu tretmana, došlo do povećanja ekspresije gena koji prate ćelijske procese uključene u biološko starenje. Konkretno, geni koji hvataju ćelijsko starenje i upalni signal iz ovih ćelija, što ukazuje da su njihove imune ćelije stare brže nego normalno.
Takođe su primetili povećanje gena za odgovor na oštećenje DNK, koji su geni koji se eksprimiraju kada dođe do oštećenja DNK. Iako je hemoterapija imala malo drugačiji obrazac, sličan onome što su drugi pokazali, oni su takođe primetili promene kod žena koje nisu primale hemoterapiju.
„Rezultati sugerišu da žene koje se leče od raka dojke imaju obrazac ekspresije gena koji ukazuje na povećano oštećenje i upalu DNK, što bi moglo biti važne mete za oporavak od raka i bolji kvalitet života u preživjelim“, rekao je stariji autor studije. studija Julienne Bover, profesor psihologije na UCLA koledžu i psihijatrije i biobihejvioralnih nauka i član UCLA Health Jonsson Comprehensive Cancer Center.
„Tek smo počeli da razumemo dugoročne posledice terapije karcinoma i ovi nalazi su kritičan korak ka razumevanju bioloških puteva koji pokreću mnoge simptome posle lečenja kod preživelih od raka dojke“, dodao je Kerol. „Naš cilj je da pronađemo načine da poboljšamo preživljavanje, ne samo u smislu proživljenih godina, već iu kvalitetu života i opštem zdravlju.“
Tim sada istražuje novi biomarker koji meri biološku starost žene i tempo kojim ona stari. Ovo bi moglo pomoći da se utvrdi da li signali starenja otkriveni tokom lečenja karcinoma imaju dugoročan uticaj na biološku starost. Tim planira da istraži faktore koji mogu uticati na ovo, sa fokusom na zaštitna ponašanja kao što su vežbanje, upravljanje stresom i zdravi obrasci spavanja.