Ljudi sa depresijom suočavaju se sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti (KVB); međutim, prema novoj studiji objavljenoj u JACC: Azija, više žena doživljava KVB nakon dijagnoze depresije nego muškaraca. Studija istražuje vezu između depresije i KVB, bacajući svetlo na potencijalne mehanizme koji doprinose razlikama zasnovanim na polu i naglašavajući važnost prilagođavanja strategija prevencije KVB i upravljanja prema polno specifičnim faktorima.
Depresija je treći vodeći uzrok morbiditeta širom sveta. Prethodna istraživanja pokazuju da je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja, uključujući infarkt miokarda (MI), anginu, moždani udar i smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.
Žene sa depresijom su u većem relativnom riziku od razvoja negativnih zdravstvenih ishoda povezanih sa srcem nego muškarci, ali još uvek postoje kontroverze oko dokaza o polnim razlikama u uticaju depresije na zdravlje srca i mehanizmi koji su u osnovi toga nisu dobro shvaćeni.
„Identifikacija faktora specifičnih za pol u štetnim efektima depresije na kardiovaskularne ishode može pomoći u razvoju ciljanih strategija prevencije i lečenja koje se bave specifičnim rizicima od KVB sa kojima se suočavaju depresivni pacijenti“, rekao je Hidehiro Kaneko, MD, docent na Univerzitet u Tokiju u Japanu i odgovarajući autor studije.
„Bolje razumevanje će omogućiti zdravstvenim radnicima da optimizuju negu i za muškarce i za žene sa depresijom, što će dovesti do poboljšanih ishoda KVB za ove populacije.
Istraživači u ovoj studiji procenili su povezanost između depresije i kasnijih KVB događaja sprovodeći opservacionu kohortnu studiju koristeći JMDC bazu podataka o zahtevima između 2005. i 2022. Identifikovali su 4.125.720 učesnika koji su ispunili kriterijume studije. Srednja starost je bila 44 (36–52) godine, a 2.370.986 učesnika su bili muškarci. Depresija je definisana kao ona koja je klinički dijagnostikovana pre inicijalnog zdravstvenog pregleda.
Koristeći standardizovane protokole, studija je prikupila indeks telesne mase učesnika (BMI), krvni pritisak i laboratorijske vrednosti natašte na njihovom početnom zdravstvenom pregledu. Primarni ishod je bio kompozitni ishod koji uključuje IM, anginu pektoris, moždani udar, srčanu insuficijenciju (HF) i atrijalnu fibrilaciju (AF).
Istraživači su analizirali statističku značajnost razlika u kliničkim karakteristikama između učesnika sa i bez depresije. Rezultati pokazuju da je odnos rizika od depresije za KVB bio 1,39 kod muškaraca i 1,64 kod žena u poređenju sa učesnicima bez depresije. Modeli takođe pokazuju da su omjeri rizika od depresije za IM, anginu pektoris, moždani udar, HF i AF bili veći za žene nego za muškarce.
Autori studije ističu važnu diskusiju u vezi sa potencijalnim mehanizmima koji mogu doprineti zašto depresija utiče na zdravlje srca žena više nego muškaraca. Jedno od objašnjenja je da žene mogu iskusiti teže i upornije simptome depresije u poređenju sa muškarcima i da je veća verovatnoća da će imati depresiju tokom kritičnih perioda hormonalnih promena, kao što su trudnoća ili menopauza.
Drugi mehanizmi uključuju veću podložnost žena tradicionalnim faktorima rizika kada su depresivne, kao što su hipertenzija, dijabetes i gojaznost, što može doprineti razvoju KVB. Razlike u korišćenju zdravstvene zaštite i lečenju između muškaraca i žena i polno specifične razlike u biološkim faktorima, kao što su genetika i hormonski profili, takođe mogu povećati rizik od KVB kod žena.
„Naša studija je otkrila da je uticaj polnih razlika na povezanost depresije i kardiovaskularnih ishoda bio konzistentan“, rekao je Kaneko. „Zdravstveni radnici moraju prepoznati važnu ulogu depresije u nastanku KVB i naglasiti važnost sveobuhvatnog pristupa prevenciji i liječenju usredsređenog na pacijenta. Procjena rizika od KVB kod depresivnih pacijenata i liječenje i prevencija depresije mogu dovesti do smanjenje slučajeva KVB.“
Ograničenja studije uključuju nemogućnost uspostavljanja direktne uzročnosti između depresije i kardiovaskularnih događaja i nemogućnost da se tačno odrazi težina ili trajanje simptoma depresije. Potencijalni zbunjujući faktori koji mogu uticati na povezanost depresije i KVB nisu uzeti u obzir, kao što je socioekonomski status. Istraživači takođe priznaju da je COVID-19 možda bio zbunjujući.
