Incidencija raka dojke je porasla u državama Zaliva bogatim naftom (GCC), pri čemu bolest razvija sopstvene lokalizovane kliničke i patološke karakteristike, što ih izdvaja od onih pronađenih kod žena sa rakom dojke u zapadnim zemljama, studija objavljena u časopisu Frontiers u Onkologiji nalazi.
Studija pripisuje povećanje prirode menstrualnog ciklusa žena u ovim zemljama, naslednih faktora, odbijanja dece ranije nego što se očekivalo, prevalencije hormonskog lečenja, gojaznosti i upotrebe kontraceptiva.
Autor istraživanja je panel od devet onkologa iz četiri zemlje — Kuvajta, Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji zajedno sa Omanom i Bahreinom čine GCC. Panel je vodio Humaid O. Al Shamsi, profesor onkologije na Medicinskom koledžu Univerziteta u Šardži i Univerzitetu Ajman.
Studija je zasnovana na analizi BRCA1 i BRCA2 žena GCC sa dijagnozom raka dojke. BRCA1 i BRCA2 su geni od kojih svako ljudsko biće ima dve nasleđene kopije, po jednu od svakog roditelja. Proteini koje proizvode pomažu u popravljanju oštećene DNK.
Panel onkologa GCC-a se prvobitno sastao u martu 2023. kako bi razgovarali o prazninama na koje oni i kolege nailaze kada posmatraju njihovu kliničku praksu i leče žene sa rakom dojke u četiri države GCC-a. Rezultati mišljenja i preporuke stručnog panela objavljeni su 25. aprila 2024. godine.
Kada istražuju BRCA1 i BRCA2 kod žena sa rakom dojke u GCC, onkolozi su ih uporedili i uporedili sa kolegama na zapadu. Oni navode da je rak dojke kod žena u oba regiona razvio različite patološke karakteristike koje zahtevaju različitu dijagnozu, terapiju i lečenje.
Oni se odnose na varijetete DNK, RNK i proteina, elemente koji određuju genetski sastav ćelija ili tkiva, kao i starost napada raka dojke, stepen raka i kiselinske ostatke koji regulišu ćelijsku proliferaciju bolesti.
Oni pišu: „U poređenju sa zapadnom populacijom, BC [rakovi dojke] imaju različite kliničke, patološke i molekularne karakteristike, uključujući rani početak, viši stepen tumora, veću stopu amplifikacije receptora humanog epidermalnog faktora rasta (HER)2, agresivnije podtipove i niže stopa luminalnog podtipa, u GCC populaciji.“
Namera autora je „da steknu uvid u evoluirajuću paradigmu lečenja u ranoj fazi BC sa mutiranom BRCA zametnom linijom. Panel je raspravljao o dostupnim podacima o opterećenju bolesti, BRCA mutacijama (BRCAm), BRCA testiranju i praksi upravljanja zajedno sa povezanim izazovima specifično za njihov region“.
Oni predstavljaju statističke podatke koji pokazuju da je rak dojke najrasprostranjenija od kancerogenih bolesti u GCC i glavni uzrok smrti od raka među ženama „sa standardizovanom stopom incidencije od 34,4 na 100 000 i stopom mortaliteta od 10,6 na 100 000 u 2020.“
Tokom vremena, došlo je do stalnog porasta raka dojke među ženama, napominju autori, dodajući: „Nasledni faktori su odgovorni za oko 10% do 30% slučajeva BC (3) i 16% ovih naslednih slučajeva je povezano sa zametnom linijom. mutacije gena za rak dojke (BRCA)1 i BRCA2 gena.
„Drugi faktori kao što su rana menarha, kasnija starost u menopauzi, kraći periodi dojenja, upotreba oralnih kontraceptiva ili hormonske terapije, guste grudi i starija starost su povezani sa povećanim rizikom od BC.
Visoka stopa žena koje umiru od raka dojke u GCC-u se pripisuje kasnoj fazi u kojoj je bolest identifikovana sa dokazima koji sugerišu da „približno 46,2% do 54% pacijenata sa BC dijagnostikuje uznapredovalu fazu bolesti, 23,3% do 28% je dijagnostikovano sa lokalizovanim tumorima dok 2% sa in situ karcinomom.
„U regionu GCC, velika većina slučajeva BC (82,1% do 93%) ima invazivni duktalni karcinom (IDC), a 19,2% do 29,5% ima prekomernu ekspresiju HER2, dok 14,3% do 26,9% ima trostruko negativan BC (TNBC). ).“
Jedna važna razlika kada se porede žene sa rakom dojke u GCC sa kolegama u zapadnim zemljama je starost u kojoj im je dijagnostikovana bolest koja je „najmanje deceniju mlađa u GCC populaciji u poređenju sa zapadnom populacijom“. Prosečna starost žena u GCC je 48 godina u poređenju sa 60 godina u zapadnim zemljama.
Takođe postoje značajne razlike u stopama preživljavanja. U studiji je prijavljena petogodišnja ukupna stopa preživljavanja žena sa stadijumom raka dojke na 99%, a u drugom stadijumu od 86%. „Stopa 5-godišnjeg preživljavanja u regionu GCC kreće se između 63% i 89%, pri čemu je najveća petogodišnja stopa preživljavanja prijavljena u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), a najmanja je prijavljena u Bahreinu“, kažu autori.
Što se tiče kumulativne opasnosti od razvoja raka dojke, autori primećuju da su žene u dobi od 70 godina rizikovale da im se dijagnostikuje BRCA1 ili BRCA2 nosioci. „Identifikacija BRCA mutacije kod žene sa dijagnozom BC može imati uticaj i na prognozu i na lečenje – posebno utiče na obim operacije kao što je izbor operacije za očuvanje dojke (BCS) ili kontralateralne mastektomije, takođe predviđa efikasnost platine. na bazi hemoterapije i inhibitora poli (ADP-riboza) polimeraze (PARP).
BRCA identifikacija, dodaju autori, pomaže onkolozima da donesu ispravnu odluku u vezi sa „smernicama specifičnim za region“ i pomaže zdravstvenim radnicima da primenjuju efikasne terapije. Istraživanje, nastavljaju autori, pruža podatke „o epidemiologiji BC, BRCA mutacijama, praksi i izazovima povezanim sa testiranjem BRCA u regionu GCC“.
U svojoj diskusiji i zaključcima, autori su došli do mnoštva preporuka o tome kako „poboljšati BRCA testiranje u ranoj fazi BC u regionu GCC. Pored toga, članovi panela su takođe dali preporuke za razvoj algoritma lečenja za BRCA-mutirane rani stadijum pre nove ere … na osnovu objavljene literature i stručnog kliničkog mišljenja.“
Autori smatraju da uprkos napretku postignutom u borbi protiv raka dojke u GCC-u i dostupnosti savremenih metoda lečenja, regionu su i dalje potrebna dodatna poboljšanja kako bi se dostigli standardi koje su dostigle zapadne zemlje.
Ključne preporuke stručnjaka uključuju konzervativnu hirurgiju dojke (BCS) – za većinu pacijenata sa ranim karcinomom dojke mutiranim u BRCA – dostupnom širom regiona kako bi se osigurali dobri kozmetički rezultati.
Ostali predlozi uključuju postoperativnu negu, profilaktičke mere koje pomažu onkolozima da donesu odluke za uklanjanje zdravih dojki kao prevenciju obolevanja od raka, kao i omogućavanje adjuvantne terapije pacijentima sa rakom dojke nakon završetka hemoterapije i drugih primarnih tretmana kako bi se smanjila mogućnost bolesti vraćajući se.