Radnici u upravljanju čvrstim otpadom i sanaciji se suočavaju sa raznim opasnostima—prekomernom bukom, lošom ergonomijom, zagađenjem i ekstremnim vremenskim prilikama, između ostalog— pored redovnog izlaganja širokom spektru bioloških opasnosti i hemikalija. Kao rezultat toga, oni doživljavaju veće stope povreda i bolesti u poređenju sa radnicima u svim privatnim industrijama.
Do sada se malo znalo o tome kako pola miliona radnika na otpadu u Sjedinjenim Državama gleda na svoj posao i brojne faktore vezane za posao koji utiču na njihovo fizičko i mentalno blagostanje.
Da bi popunili ovu prazninu, dva istraživača sa Teksaške škole za javno zdravlje A&M univerziteta — dr Aurora Le, vanredni profesor zdravstvenog ponašanja, i dr Šon Gibs, dekan i profesor zdravlja na radu — i dva kolege sa Univerziteta u Mičigenu završile su deskriptivnu, poprečnu pilot studiju koja je objavljena u časopisu Naučni izveštaji.
„Naša studija je bila prva koja je analizirala percepciju radnika na otpadu u Sjedinjenim Državama u dve kritične oblasti“, rekao je Le. „Prvi se bavio psihosocijalnim okruženjem ovih radnika – međuodnosom između psiholoških i društvenih faktora koji utiču na fizičko i mentalno blagostanje – a drugi se bavio njihovim organizacionim zdravljem – faktorima koje je obezbedio poslodavac, kao što su liderstvo i bezbednosna klima koji takođe utiču na radnika. zdravlje“.
Istraživači su koristili anketu INPUTS, opsežnu anketu zasnovanu na populaciji koju je razvio Nacionalni program zdravih radnih mesta Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kako bi ispitali 68 radnika na čvrstom otpadu starosti 18 i više godina u jesen 2021.
Ispitanici su bili na tri lokacije čvrstog otpada u jugoistočnom Mičigenu:
Anketa, koja je imala 74 pitanja i koja je trajala oko 20 minuta, sprovedena je na početku ili na kraju radničke smene. Većina ispitanika bili su muškarci (87%) i imali su srednju školu ili GED (90%); 40% je bilo između 35 i 54 godine.
Statističke analize su pokazale da je 84% radnika izrazilo opšte zadovoljstvo poslom, a slično je bilo i na svim radnim mestima. Na skali od 1 do 10 (pri čemu je 10 izuzetno bezbedno), radnici u proseku doživljavaju svoje radno mesto kao donekle bezbedno (6,5), sa malom razlikom po radnom mestu.
„Sve u svemu, industrija nastavlja da se više fokusira na tradicionalne opasnosti po zdravlje na radu, a manje na to kako društvene determinante zdravlja mogu uticati na zdravlje na radnom mestu“, rekao je Le.
U oblasti psihosocijalnog okruženja, analiza je pokazala da je većina učesnika izjavila da imaju visok nivo podrške i od supervizora (76%) i od saradnika (64%). Više od polovine (59%) je prijavilo neki konflikt kod kuće zbog problema na poslu. Odgovori se nisu značajno razlikovali na svim sajtovima za zapošljavanje.
U oblasti organizacionog zdravlja i bezbednosti, više od tri od četiri radnika izjavilo je da njihov poslodavac smatra da su zdravlje i bezbednost na radu važni i da im je pružio mogućnost da budu fizički aktivni (79%) i da rade bezbedno (59%).
Iako ova pilot studija sugeriše da radnici na čvrstom otpadu u Sjedinjenim Državama imaju i pozitivno psihosocijalno radno okruženje i snažno organizaciono zdravlje, Le je primetio da je ova studija bila ograničenog obima i da su dalja istraživanja opravdana.
„Longitudinalne studije bi mogle da pruže jači dokaz za ove nalaze, a ako to učine, mogle bi nam pomoći da bolje razumemo situaciju“, rekla je ona. „Pored toga, više podataka o faktorima zdravlja i načina života radnika na otpadu u Sjedinjenim Državama bi nam pomoglo da bolje razumemo kako njihovo zanimanje utiče na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
