Nova studija imidžinga mozga kod miševa sugeriše da san možda neće pomoći u izbacivanju iz mozga toksina i svakodnevnih otpadnih proizvoda, što dovodi u pitanje ono što su naučnici nazvali ‘idejom dobitnika Nobelove nagrade’ neuronauke.
„Oblast je bila toliko usredsređena na ideju čišćenja kao jednog od ključnih razloga zašto spavamo, da smo bili veoma iznenađeni kada smo primetili suprotno u našim rezultatima“, kaže Nik Franks, neuronaučnik sa Imperial College London (ICL) koji – vodio je studiju.
San, iako misteriozan, ima mnogo mogućih prednosti, od konsolidovanja sećanja do poboljšanja mentalnog zdravlja koje ne bi trebalo da odbacimo.
Ali za petama (sada osporene) amiloidne hipoteze, koja opisuje kako se nakupine proteina nakupljaju u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću, smatra se da san pomaže mozgu da očisti dnevni otpad.
Decenije istraživanja su takođe povezale san sa uklanjanjem proteina i Alchajmerovom bolešću. Kao rezultat toga, san je izdvojen kao ključni faktor rizika za Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije, iako je odnos komplikovan: loš san može biti faktor koji doprinosi Alchajmerovoj bolesti ili njen simptom.
Jedna studija na životinjama sigurno neće preokrenuti planine istraživanja koja povezuju san, proteine i neurodegenerativne bolesti, ali s obzirom na te složenosti, to bi moglo podstaći dalja istraživanja.
Istraživači su ubrizgali fluorescentnu boju u mozak miševa, posmatrali kako se širi i merili brzinu čišćenja kada su životinje bile budne, spavale i pod anestezijom.
Oni su unakrsno proverili svoje rezultate snimanja sa daljim merenjima u gelovima „fantoma u mozgu“ napravljenim od agaroze i kriški mišjeg moždanog tkiva, sakupljenih u različitim vremenskim tačkama.
„Naši rezultati dovode u pitanje ideju da je osnovna funkcija sna čišćenje toksina iz mozga“, pišu istraživači u svom radu.
„Otkrili smo da je brzina uklanjanja boje iz mozga značajno smanjena kod životinja koje su spavale ili pod anestezijom“, dodaje Frank.
Prethodna istraživanja su utvrdila da je korišćenje boja za praćenje fer metod za procenu koliko brzo tečnost teče kroz mozak, proces za koji smo pretpostavili da je isprao proteine i druge otpadne proizvode.
Međutim, dok se veliki protok tečnosti može povećati kroz mozak tokom spavanja, to ne znači da mozak čisti tečnost od otpadnih proizvoda. Neki nalazi podržavaju ideju, dok je drugi, poput trenutnih rezultata, osporavaju.
Štaviše, veličina molekula u tečnosti može uticati na to koliko brzo se kreću kroz mozak i kroz koje kanale. Različite fluorescentne boje korišćene u ovoj studiji bile su daleko manje od nakupina pogrešno savijenih proteina koji se akumuliraju kod Alchajmerove bolesti, Parkinsonove i drugih neurodegenerativnih bolesti.
Studija se takođe prvenstveno bavila protokom tečnosti kroz mozak, onim što je poznato kao glimfatički sistem, kada drugi mehanizmi – naime intracelularni sistem „odlaganja smeća“ – igraju veliku ulogu u brisanju kvrgavih proteina.
Ipak, rezultati su vredni razmatranja: mozgovi miševa koji spavaju čistili su zelenu fluorescentnu boju 30 procenata sporije od budnih životinja, a anestezija je usporila čišćenje mozga za 50 procenata.
„Još uvek ne znamo šta je u ovim stanjima koja usporavaju uklanjanje molekula iz mozga [preko glimfatičkog sistema]“, kaže Franks. „Sledeći korak u našem istraživanju biće da pokušamo da razumemo zašto se to dešava.
Uprkos nalazima, istraživači ne kažu da umanjuju važnost sna. Do 44 odsto pacijenata sa Alchajmerovom bolešću ima poremećaje sna, kao i 90 odsto onih sa demencijom sa Levijevim telima ili Parkinsonovom bolešću.
„Poremećen san je uobičajen simptom koji doživljavaju ljudi koji žive sa demencijom, ali još uvek ne znamo da li je to posledica ili pokretački faktor u progresiji bolesti“, kaže ICL molekularni neuronaučnik i autor studije Bill Visden.
„Možda je da dobar san pomaže u smanjenju rizika od demencije iz drugih razloga osim čišćenja toksina.“
