Kod novorođenčadi kojima je potreban porođaj uz pomoć vakuuma, lateralna epiziotomija (rez pod uglom) u tkivu između vaginalnog i analnog otvora više nego prepolovljuje rizik od akušerske povrede analnog sfinktera, teškog oblika perinealne traume između vulve i anusa. Ovo je prema randomizovanoj kliničkoj studiji koju su vodili istraživači sa Instituta Karolinska i bolnice Danderid u Stokholmu, čiji su rezultati objavljeni u The BMJ.
Povreda analnog sfinktera (OASI), koja uključuje mišiće analnog sfinktera, može dovesti do analne inkontinencije sa poteškoćama u zadržavanju gasova i fecesa. Takođe može izazvati seksualne probleme i narušiti kvalitet života. Ovaj ozbiljan oblik perinealne povrede pogađa oko 5% svih majki koje su rodile prvi put u Švedskoj koje imaju vaginalni porođaj.
„Žene koje rađaju prvi put i zahtevaju instrumentalni porođaj su u najvećem riziku od održavanja OASI“, kaže Sofija Brismar Vendel, vanredni profesor akušerstva i ginekologije na Odeljenju za kliničke nauke, bolnice Danderid, Karolinska instituta i viši konsultant na Institutu Karolinska. Odeljenje za zdravlje žena, bolnica Danderid.
„Zbog toga smo želeli da procenimo da li bi ovakva povreda mogla da se spreči u ovoj grupi bočnom epiziotomijom (ugaonim rezom u perineumu) kada se glava bebe kruniše.
Učesnici su regrutovani za ispitivanje EVA (Epiziotomija u porođaju uz pomoć vakuuma) u osam švedskih bolnica između 2017. i 2023. Preko 6.100 trudnica koje čekaju svoje prvo dete pristalo je da učestvuje ako porođaj zahteva pomoć u vakuumu. Ukupno 702 žene sa porođajem uz pomoć vakuuma nasumično su raspoređene da dobiju bočnu epiziotomiju ili bez epiziotomije.
Lateralna epiziotomija smanjila je rizik od OASI u proseku za 53%. Među ženama kojima je dodeljena procedura, 6,1% je zadobilo OASI, u poređenju sa 13,1% u grupi poređenja. Štaviše, postupak nije povećao rizik od ozbiljnog gubitka krvi, negativnog iskustva porođaja, produžene hospitalizacije ili dodatnih komplikacija. Međutim, rizik od komplikacija na ranama, kao što su infekcija rane i dehiscencija rane, bio je povećan u grupi sa epiziotomijom.
„Epiziotomija kao medicinska intervencija je kontroverzna jer se istorijski koristila i za normalne porođaje, ponekad bez pristanka žene“, kaže Brismar Vendel. „Upotreba epiziotomije je veoma varijabilna u različitim zemljama, a u Švedskoj smo praktikovali restriktivnu upotrebu s obzirom na nedostatak dokaza. Međutim, ovi rezultati mogu uticati na akušersku negu iu Švedskoj i drugde.“
Ispitivanje takođe prikuplja podatke o simptomima koje su žene same prijavile u jednoj i petoj godini nakon porođaja. Uskoro će biti analizirani rezultati jednogodišnjeg praćenja, koji bi mogli dati neke odgovore o razlikama u simptomima, kao što su analna inkontinencija i seksualna funkcija.
„Ovo može pomoći lekarima i trudnicama u zajedničkom donošenju odluka u vezi sa upotrebom profilaktičke lateralne epiziotomije“, kaže Brismar Vendel.
Bolnice koje učestvuju u studiji EVA su Univerzitetska bolnica Umea, Bolnica Falun, Univerzitetska bolnica Upsala, Bolnica Danderid, Opšta bolnica South Stockholm (Soder), Centralna bolnica Vakjo, Univerzitetska bolnica Sahlgrenska—Ostra i Bolnica Helsingborg. Studiju su prvenstveno finansirali Švedski istraživački savet, region Stokholm i Regionalni istraživački savet Upsala-Erebro. Nema prijavljenih sukoba interesa.
