Nova studija objavljena u PNAS Nekus-u pruža bolje razumevanje kako mozak reaguje na povrede. Istraživači sa Univerziteta Džordž Vašington otkrili su da protein nazvan Puž igra ključnu ulogu u koordinaciji odgovora moždanih ćelija nakon povrede.
Studija pokazuje da nakon povrede centralnog nervnog sistema (CNS), grupa lokalizovanih ćelija počinje da proizvodi Puž, faktor transkripcije ili protein koji je uključen u proces popravke. Istraživači GV-a pokazuju da promena količine puževa može značajno da utiče na to da li povreda počne efikasno da zarasta ili da li postoji dodatna šteta.
„Naši nalazi otkrivaju zamršene načine na koje mozak reaguje na povrede“, rekao je stariji autor Robert Miler, istaknuti istraživač Vivian Gill i prodekan GV škole za medicinu i zdravstvene nauke. „Čini se da je puž ključni igrač u koordinaciji ovih odgovora, otvarajući obećavajuće mogućnosti za tretmane koji mogu minimizirati štetu i poboljšati oporavak od neuroloških povreda.“
Ključni nalazi:
- Ova studija po prvi put identifikuje posebnu grupu ćelija sličnih mikroglijama koje proizvode puževe. Mikroglijalne ćelije se nalaze u centralnom nervnom sistemu.
- Smanjenje količine puža proizvedenog nakon povrede dovodi do upale i povećane smrti ćelija. Tokom ovog procesa, povreda se pogoršava, a ne poboljšava, i postoji manje veza ili sinapsi između moždanih ćelija.
- Nasuprot tome, kada se nivoi puževa povećaju, ishod povrede mozga se poboljšava – što sugeriše da ovaj protein može pomoći u ograničavanju širenja oštećenja izazvanih povredama.
Istraživanje postavlja pitanja o tome da li bi se eksperimentalni lek koji utiče na proizvodnju puževa mogao koristiti za ograničavanje štete nastale nakon što neko doživi moždani udar ili je povređen u nesreći, rekao je Miler. Moraju se uraditi dodatne studije kako bi se pokazalo da povećanje proizvodnje puževa može smanjiti povrede ili čak podstaći zarastanje mozga.
Miler i njegov tim takođe planiraju da prouče regulaciju puževa kod bolesti poput multiple skleroze. Multipla skleroza je bolest koja dovodi do oštećenja mijelina, zaštitnog sloja koji izoluje nervna vlakna u mozgu. Ako bi se lekovi koji ciljaju na Puža mogli koristiti za zaustavljanje te štete, mnogi budući simptomi ove bolesti mogli bi se ublažiti, kaže on.
Međutim, istraživači imaju godine rada pre nego što se novi lekovi koji ciljaju na Puža mogu testirati u kliničkim ispitivanjima. Isplata bi na kraju mogla biti lekovi koji mogu dovesti do ubrzanog zarastanja oštećenja od moždanog udara, rana na glavi, pa čak i neurodegenerativnih bolesti poput demencije.
Pored Milera i tima istraživača na GV School of Medicine i Health Sciences, Cheril Clarkson-Paredes, viši naučnik u GV Nanofabrication and Imaging Centru, služila je kao vodeći autor rada „Jedinstvena ćelijska populacija koja izražava Epitelno-mezenhimski transkripcioni faktor Puž ublažava reakcije na povrede mikroglija i astrocita.“
