Studija objavljena u naučnom časopisu Zavisnost otkrila je da ljudi koji su maltretirani kao deca mogu imati tri puta veću šansu da budu primljeni u bolnicu zbog poremećaja upotrebe alkohola i supstanci do 40. godine, u poređenju sa onima koji nisu maltretirani.
Studija je koristila podatke od preko 6.000 dece rođene u bolnici Mater Mothers Hospital, Brizbejn, Australija između 1981. i 1983. Deset procenata te dece (609 dece) je imalo najmanje jedno obaveštenje o maltretiranju dece (prijavljeno ili potkrepljeno) do 15 godina starosti .
U poređenju sa ostalom decom, tih 609 dece je bilo 2,86 puta veće šanse da budu primljene u bolnicu zbog poremećaja upotrebe alkohola i 3,34 puta veće šanse da će biti primljene zbog poremećaja upotrebe supstanci. Verovatnoća prijema u bolnicu bila je preko tri puta veća među ljudima koji su imali više od dva obaveštenja o zlostavljanju koje je agencija prijavila zbog poremećaja upotrebe alkohola i poremećaja upotrebe supstanci.
Maltretiranje je definisano kao ‘prijavljeno’ kada je istorija detinjstva neke osobe uključivala obaveštenje o maltretiranju koje je prijavila agencija. Službe za zaštitu dece podigle su maltretiranje na ‘potkrijepljeno’ u slučajevima sa opravdanim razlogom za verovanje da je dete bilo, da je bilo, ili je verovatno da će biti zlostavljano ili zanemareno.
Studija je takođe podelila maltretiranje u detinjstvu na fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, emocionalno zlostavljanje i zanemarivanje. Verovatnoća prijema u bolnicu zbog poremećaja upotrebe alkohola bila je najveća (3,48 puta veća verovatnoća) za ljude koji su imali potkrepljena obaveštenja o seksualnom zlostavljanju pre 16. godine. Verovatnoća prijema u bolnicu zbog poremećaja upotrebe supstanci bila je najveća (3,10 puta veća verovatnoća) za osobe sa obaveštenjima o emocionalnom zlostavljanju koje je prijavila agencija pre 16 godina.
Vodeći autor dr Klaudija Bul, iz Kvinslendskog centra za istraživanje mentalnog zdravlja, kaže: „Većina prethodnih istraživanja o nedaćama u detinjstvu i poremećajima upotrebe alkohola i supstanci bila je fokusirana na fizičko i seksualno zlostavljanje. Posebno smo želeli da znamo da li je emocionalno zlostavljanje i zanemarivanje su snažno povezani sa kasnijim poremećajima upotrebe alkohola i supstanci, kao što smo sumnjali, šanse za prijem u bolnicu zbog poremećaja upotrebe alkohola i supstanci su uporedive za sve podtipove zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu.
