Pilot studija koju su vodili istraživači UCLA Health Jonsson Comprehensive Cancer Center sugeriše da je za osobe sa graničnim resektabilnim karcinomom pankreasa primena imunoterapijskog leka u kombinaciji sa hemoterapijom pre operacije bezbedna i može poboljšati dugoročne ishode.
Nalazi su pokazali da je lečenje pacijenata kombinovanom terapijom pre operacije rezultiralo većom stopom uspešnog uklanjanja tumora, povećalo vremenski period pre nego što se rak pogoršao i produžio ukupno preživljavanje u poređenju sa istorijskim kontrolama.
Istraživači su takođe otkrili da dodavanje komponente imunoterapije nije povećalo značajne neželjene efekte i nije dovelo do značajnih postoperativnih komplikacija.
„Ovo je jedno od prvih ispitivanja sa PD1-inhibitorom kod neoadjuvantnog karcinoma pankreasa i otkrili smo da je ovaj novi pristup povezan sa pozitivnim ishodima, uključujući poboljšanje funkcije citolitičkih T ćelija, ključne komponente imunog sistema odgovorne za napad na rak. ćelije“, rekao je dr Zev Vainberg, ko-direktor Onkološkog programa UCLA Health GI i prvi autor sažetka studije.
„Pored toga, uočeno povećanje imunosupresivnog adenozina ukazuje na potencijalni mehanizam otpornosti na koji možemo ciljati u narednoj studiji kako bismo još bolje poboljšali sposobnost tela da se bori protiv raka.“
„Ovo ispitivanje je jedinstveno integrisalo istraživačke timove UCLA sa ekspertizom u adenokarcinomu pankreasa, omogućavajući pristup tkivu tumora pacijenta izvan onoga što je obično dostupno“, rekao je Jason Link, vanredni profesor hirurgije i autor studije.
„Sa ovim raspoloživim resursima, uspeli smo da identifikujemo granularne promene u antitumorskim imunitetima koje su možda doprinele pozitivnim ishodima u ovom novom ispitivanju.“
Rak pankreasa je jedan od najizazovnijih karcinoma za lečenje. Samo 12% ljudi sa dijagnozom ove posebno agresivne bolesti živi duže od pet godina, a većina terapija – uključujući konvencionalne hemoterapije, ciljane terapije i imunoterapije – nije uspešna u lečenju.
Prethodne studije koje su kombinovale hemoterapiju i PD1-inhibitore, vrstu imunoterapijskog leka koji pomaže imunološkom sistemu da efikasnije prepozna i uništi ćelije raka, nisu pokazale poboljšanja u lečenju ljudi sa rakom pankreasa. Međutim, pre ove studije, upotreba kombinacije hemoterapije sa imunoterapijom nije testirana u neoadjuvantnom okruženju.
Studija je obuhvatila 28 pacijenata (16 muškaraca, 12 žena) sa graničnim resektabilnim karcinomom pankreasa. Dvadeset šest (93%) učesnika završilo je najmanje tri ciklusa kombinovane terapije, a 24 (86%) je podvrgnuto operaciji. Genetsko sekvenciranje je obavljeno na 21 reseciranom tumoru nakon tretmana, šest dijagnostičkih biopsija pre tretmana usklađenih sa pacijentom i devet reseciranih tumora pacijenata koji nisu bili u ispitivanju koji su lečeni samo hemoterapijom.
U proseku praćenja od 24 meseca, medijan preživljavanja bez progresije bio je 34,8 meseci, a medijan ukupnog preživljavanja bio je 35,1 mesec. Za pacijente koji su bili podvrgnuti pankreatektomiji, ukupna stopa preživljavanja od 18 meseci bila je 90%. Postojala su dva patološka potpuna odgovora i dva skoro potpuna odgovora.
U poređenju sa biopsijama pre tretmana, sekvenciranje RNK iz reseciranih uzoraka otkrilo je veću ekspresiju CD8 i Granzima A. Kod pacijenata sa patološki negativnim bolešću čvorova, povišena ekspresija Granzima A bila je povezana sa značajno poboljšanim preživljavanjem bez progresije bolesti. Ekspresija gena povezana sa adenozinom se povećala u 50% uzoraka nakon tretmana i bila je u korelaciji sa ekspresijom CD73 koji generiše adenozin.
Ovo istraživanje otvara nove puteve za istraživanje uloge imunoterapije u ranijim stadijumima raka pankreasa, potencijalno nudeći efikasnije opcije lečenja za pacijente sa graničnim resektabilnim karcinomom pankreasa. Ovo suđenje druge faze je trenutno u toku.
„Ovo je bio pravi timski napor. Lečenjem pacijenata pre operacije, ne samo da smo mogli da vidimo da li je kombinacija lekova funkcionisala, već smo se, prikupljanjem tkiva za hiruršku resekciju, vratili u laboratoriju da proučimo zašto ova kombinacija ne funkcioniše uvek“, rekao je dr Timoti Donahju, šef hirurške onkologije i profesor hirurgije na medicinskoj školi David Gefen na UCLA i viši autor studije.
„Identifikovali smo neke tragove koji će biti osnova za naredne studije, ponovo u preoperativnom okruženju naše transdisciplinarne grupe. Kroz ove napore, radimo na redefinisanju standarda nege za rak pankreasa.“
