U novoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Bergenu, istraživači su otkrili dvosmernu vezu između carskog reza i vremena koje je potrebno paru da zatrudni. Nalazi su objavljeni u American Journal of Obstetrics and Ginecologi.
Prethodne studije su pokazale da žene koje su imale carski rez obično imaju više problema sa začećem od onih koje su imale normalan, vaginalni porođaj.
„Mnoge od ovih studija su koristile intervale između trudnoće za merenje plodnosti žena“, objašnjava istraživač Ieneabeba Sima sa Univerziteta u Bergenu. „Međutim, mera intervala između trudnoće ne može razlikovati voljno i nevoljno kašnjenje u trudnoći.“
Koristeći podatke iz norveške kohortne studije majke, oca i deteta (MoBa) povezane sa medicinskim registrom rođenih Norveške (MBRN), Sima i njegove kolege procenili su plodnost žena. MoBa upitnik je pitao da li su žene planirale trudnoću ili ne.
„Za one koji su aktivno pokušavali da dobiju bebu, ispitali smo vreme koje im je trebalo da zatrudne. Ako su pokušavale godinu dana ili više pre nego što su zatrudnele, smatralo se da imaju smanjenu plodnost“, kaže Sima.
Istraživači su ispitali razlike u vremenu provedenom u pokušaju da zatrudne među 42.379 učesnika MoBa, od kojih su svi imali najmanje jedno prethodno registrovano rođenje u MBRN. Nalazi su pokazali da su žene sa prethodnim carskim rezom imale 10% manje šanse da zatrudne svoju sledeću trudnoću tokom datog menstrualnog ciklusa u poređenju sa onima koje su imale prethodni vaginalni porođaj.
Istraživači su takođe istraživali povezanost u drugom pravcu, između smanjene plodnosti i kasnijeg carskog reza. Među 74.025 učesnika MoBa, 11% je izjavilo da je pokušavalo više od godinu dana pre nego što je zatrudnelo. Otkrili su da žene kojima je trebalo godinu dana ili duže da zatrudne imaju 21% veću verovatnoću da će biti rođene carskim rezom, u poređenju sa ženama koje su provele manje od 12 meseci pokušavajući da zatrudne.
„U našoj studiji, žene sa poteškoćama u začeću imaju veću prevalenciju komplikacija u trudnoći. Postoji i veća prevalencija hroničnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes melitus i visok krvni pritisak među ovim ženama. Međutim, povećan rizik od carskog reza je i dalje postojao za žene koje nisu imale ove zdravstvene probleme“, rekao je Sima.
Prethodne studije su zaključile da bi smanjena plodnost nakon carskog reza mogla biti nuspojava hirurške operacije. Međutim, Sima i kolege sugerišu da uobičajeni osnovni faktori rizika mogu doprineti i smanjenoj plodnosti i carskom rezu.
„Stres kod majke mogao bi biti jedno razumno objašnjenje koje povezuje izazove u začeću i povećan rizik od teškoća porođaja, što na kraju dovodi do veće verovatnoće carskog reza“, objašnjava Sima i dodaje,
„Naši nalazi sugerišu da uočena smanjena sposobnost začeća nakon carskog reza može biti povezana sa osnovnim stanjima majke koja nisu registrovana u našim podacima ili se još nisu klinički pojavila, a hirurška procedura možda neće direktno uticati na ovaj put.“
