Gojaznost majke utiče na ponašanje potomaka u ishrani putem dugotrajne prekomerne ekspresije mikroRNA miR-505-5p, prema studiji objavljenoj 4. juna u časopisu otvorenog pristupa PLOS Biologi od strane Laure Dearden i Suzan Ozanne iz Jedinice za metaboličke bolesti MRC-a, Institut za nauku o metabolizmu, Univerzitet u Kembridžu, Velika Britanija, i kolege.
Prethodne studije na ljudskim i životinjskim modelima pokazale su da potomci gojaznih majki imaju veći rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Iako je ovaj odnos verovatno rezultat složenog odnosa između genetike i životne sredine, novi dokazi ukazuju na to da gojaznost majke može poremetiti hipotalamus – region mozga koji je odgovoran za detekciju ishrane i energetsku homeostazu.
Na životinjskim modelima, potomci izloženi prekomernoj ishrani tokom ključnih perioda razvoja jedu više, ali se malo zna o molekularnim mehanizmima koji dovode do ovih promena u ponašanju u ishrani.
U ovoj studiji, istraživači su otkrili da su miševi rođeni od gojaznih majki imali više nivoe mikroRNA miR-505-5p u svom hipotalamusu – od ranog fetalnog stadijuma do odraslog doba. Istraživači su otkrili da su miševi jeli više i da su preferirali hranu bogatu mastima. Zanimljivo je da je efekat gojaznosti majke na miR-505-5p i ponašanje u ishrani bio ublažen ako su majke vežbale tokom trudnoće.
Eksperimenti sa ćelijskom kulturom pokazali su da se ekspresija miR-505-5p može indukovati izlaganjem neurona hipotalamusa dugolančanim masnim kiselinama i insulinu, koji su oboje visoki u trudnoćama komplikovanim gojaznošću. Istraživači su identifikovali miR-505-5p kao novi regulator puteva uključenih u uzimanje i metabolizam masnih kiselina, stoga, visoki nivoi miRNA čine da mozak potomaka ne može da oseti kada jede hranu sa visokim sadržajem masti.
Nekoliko gena koje miR-505-5p reguliše je povezano sa visokim indeksom telesne mase u ljudskim genetskim studijama. Studija je jedna od prvih koja je pokazala molekularni mehanizam koji povezuje izlaganje ishrani u materici sa ponašanjem u ishrani.
Autori dodaju: „Naši rezultati pokazuju da gojaznost tokom trudnoće izaziva promene u mozgu bebe koje ih teraju da jedu više masne hrane u odraslom dobu i da imaju veće šanse da razviju gojaznost. Važno je da smo pokazali da je umereno vežbanje, bez gubitka težine, tokom trudnoće komplikovano. gojaznošću sprečila promene na mozgu bebe.
„Ovo nam pomaže da razumemo zašto deca majki koje žive sa gojaznošću imaju veću verovatnoću da i sama postanu gojazna, pri čemu su ranija izloženost u životu, genetika i trenutno okruženje faktori koji doprinose.“
