Dnevni dodatak vlaknima poboljšao je funkciju mozga kod ljudi starijih od 60 godina za samo 12 nedelja. Studija, koju su nedavno objavili istraživači sa Škole za životni kurs i populacione nauke u časopisu Nature Communications, pokazala je da ovaj jednostavan i jeftin dodatak ishrani može poboljšati performanse u testovima pamćenja koji su povezani sa ranim znacima Alchajmerove bolesti.
Međutim, otkriveno je da prebiotski suplementi inulin i FOS nemaju uticaja na snagu mišića tokom ovog perioda.
„Uzbuđeni smo što vidimo ove promene za samo 12 nedelja. Ovo obećava veliko obećanje za poboljšanje zdravlja mozga i pamćenja u našoj starijoj populaciji. Otključavanje tajni osovine creva i mozga moglo bi da ponudi nove pristupe za zdraviji život duže“, kaže prva autorka dr Meri Ni Loklajn sa Odeljenja za istraživanje blizanaca.
Kako populacije širom sveta stare, prevalencija stanja povezanih sa starenjem, kao što su kognitivni pad i gubitak mišića, je u porastu. Istraživači u TvinsUK-u, najvećem registru odraslih blizanaca u Velikoj Britaniji sa sedištem na King’s College Londonu, pokušali su da shvate kako bi ciljanje na mikrobiotu, raznoliku zajednicu mikroorganizama koji žive u našim crevima, koristeći dva jeftina, komercijalno dostupna suplementa biljnih vlakana, inulin i FOS, moglo utiče i na zdravlje mišića i na funkciju mozga.
Istraživači su dodelili 36 parova blizanaca – 72 osobe – starijih od 60 godina da primaju placebo ili suplement svakog dana tokom 12 nedelja. Ni tim za analizu, ni učesnici nisu znali šta su dobili dok analiza nije bila završena (dvostruko slepa). Pored toga, svi učesnici studije su radili vežbe otpora i jeli proteinski dodatak koji je imao za cilj poboljšanje funkcije mišića.
Istraživači su pratili učesnike na daljinu putem video zapisa, onlajn upitnika i kognitivnih testova. Otkrili su da je dodatak vlaknima doveo do značajnih promena u sastavu mikrobioma creva učesnika, posebno do povećanja broja korisnih bakterija kao što je Bifidobacterium.
Iako nije bilo značajne razlike u snazi mišića između grupa, grupa koja je primala dodatak vlaknima imala je bolje rezultate u testovima koji su procenjivali funkciju mozga, uključujući test učenja uparenih saradnika koji je rani marker za Alchajmerovu bolest, zajedno sa testovima vremena reakcije i obrade. brzina. Ove mere su važne za svakodnevni život—na primer, reagovanje na saobraćaj ili zaustavljanje jednostavnog izleta koji se pretvara u pad.
„Ova biljna vlakna, koja su jeftina i dostupna u slobodnoj prodaji, mogla bi koristiti širokoj grupi ljudi u ovim vremenima bez novca. I ona su bezbedna i prihvatljiva. Naš sledeći zadatak je da vidimo da li se ovi efekti održavaju tokom dužeg perioda i u većim grupama ljudi“, kaže viši autor profesor Claire Steves, profesor starenja i zdravlja.
Još jedan novi aspekt studije bio je njen daljinski dizajn koji je pokazao izvodljivost sprovođenja ispitivanja kod starijih odraslih osoba bez potrebe za opsežnim putovanjima ili posetama bolnici, koje bi mogle biti isporučene u mnogim okruženjima širom sveta. Izazovi kao što su digitalna pismenost i pristup neophodnoj tehnologiji su priznati i biće obrađeni u budućim projektima većih razmera sa ciljem da se poboljša kvalitet života stare populacije širom sveta.
