Nova studija pokazuje da su deca koja žive u marginalizovanim zajednicama izložena većem riziku od pedijatrijskog vanbolničkog srčanog zastoja (POHCA) – retkog, po život opasnog događaja koji se dešava van bolničkog okruženja u kojem detetovo srce iznenada prestaje da kuca.
U drugim studijama se procenjuje da je stopa preživljavanja za POHCA manja od 10%, a jedna trećina dece koja prežive POHCA će razviti značajno neurološko stanje.
Studija o kontroli slučajeva u celoj provinciji koju su sproveli Vestern, Institut za zdravstvena istraživanja Lavson i Institut za kliničke procene (ICES) pozabavili su se prazninom u trenutnoj literaturi koja se odnosi na to kako društvene determinante zdravlja utiču na rizik od POHCA. Studija je objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce.
„Znamo da su ishodi za decu koja dožive POHCA zaista loši. Većina ne preživi, a oni koji imaju često razvijaju nova i ozbiljna neurološka oštećenja“, rekla je glavni autor Samina Idrees, MSc’23 (epidemiologija i biostatistika), koja je završila rad dok je studirao na Vestern. „S obzirom na značaj ovog zdravstvenog ishoda i njegovu potencijalnu mogućnost prevencije, želeli smo da dalje istražimo i rasvetlimo sve potencijalne disparitete.
Studija je utvrdila da su šanse za POHCA veće za decu koja žive u oblastima sa najvišim nivoom materijalne uskraćenosti—što uključuje prosečni prihod, obrazovanje, udeo porodica sa samohranim roditeljima i kvalitet stanovanja. Verovatnoća da će doživeti POHCA takođe je bila veća za one koji žive u urbanim centrima u severnom Ontariju (u odnosu na one u urbanim centrima u južnom Ontariju) sa populacijom većom od 10.000, ruralnim oblastima u južnom Ontariju i oblastima sa najvišim nivoom neplaćenih profesija. , nezaposlenost ili lica neradnog uzrasta, visoki nivoi nestabilnosti i niži nivoi etničke raznolikosti.
„Rasizovane zajednice ponekad imaju veći rizik za određena zdravstvena stanja“, rekla je Idris, pozivajući se na nalaz da deca koja žive u oblastima sa najnižim nivoom etničke raznolikosti imaju veći rizik od POHCA. „Međutim, ovi nalazi su u skladu sa nalazom da imigranti imaju manji rizik da dožive POHCA u odnosu na one rođene u zemlji, verovatno zbog efekta zdravih imigranta, gde su imigranti koji stižu u Kanadu obično dobrog zdravlja.
Većina slučajeva POHCA je uzrokovana respiratornom insuficijencijom, a srčani zastoji kod dece mogu se pripisati širokom spektru faktora koji se mogu sprečiti i ne mogu sprečiti, uključujući utapanje, sindrom iznenadne smrti odojčadi, slučajno gutanje ili postojeća medicinska stanja.
Zapadna profesorka dr Dženis Tijsen, viši autor studije, naučni saradnik u Lavsonu i pomoćni naučnik u ICES-u, primetila je da iako postoji niz faktora koji mogu doprineti vanbolničkom srčanom zastoju kod dece, zajednička tema je da deca koja žive u ovim marginalizovanim zajednicama imaju veći rizik od srčanog zastoja.
Grupa za proučavanje slučaja obuhvatala je 1.826 dece, uzrasta od jednog dana do 17 godina, koja su prevezena na odeljenje za hitne slučajeve u Ontariju nakon što su doživeli vanbolnički srčani zastoj između 1. aprila 2004. i 31. marta 2020. Grupa za studije slučaja je uparen sa kontrolnom grupom u odnosu jedan prema četiri i istraživači su identifikovali slučajeve POHCA koristeći Nacionalni sistem za izveštavanje o ambulantnoj nezi—koji sadrži podatke za ambulantnu negu u bolnici i zajednici.
Istraživači su naglasili da ovi nalazi naglašavaju potrebu za rješavanjem dispariteta kroz ciljanu prevenciju i intervencije kako bi se smanjile šanse za POHCA. To uključuje pronalaženje mogućnosti za povećanje javnog zdravstvenog obrazovanja i svesti o POHCA, kao i sprovođenje mera koje se odnose na društvene determinante zdravlja, kao što su poboljšanje pristupa zdravstvenoj zaštiti, zdravstvena pismenost i preventivna zdravstvena zaštita.
Studija takođe predlaže druge načine da zajednice pomognu u poboljšanju ishoda POHCA, kao što su poboljšanje hitnih medicinskih usluga, pružanje obrazovanja za opremanje većeg broja ljudi veštinama kardiopulmonalne reanimacije (CPR) i poboljšanje pristupa automatizovanim spoljnim defibrilatorima (AED).
„Informacije o tome kako da se obezbedi CPR ili kako primeniti AED su veoma jednostavne i svako može da nauči“, rekao je Tijsen, vanredni profesor na odeljenjima za pedijatriju i epidemiologiju i biostatistiku na Medicinskom i stomatološkom fakultetu u Šulihu i medicinski direktor Pedijatrije. Jedinica za intenzivnu negu u Dečjoj bolnici u Londonskom zdravstvenom centru. „Deca od šest ili osam godina mogu da nauče kako da reaguju na srčani zastoj, tako da je od ključne važnosti da se ovim informacijama izađe u ove zajednice.
