Istraživači sa Centra za rak Rogel Univerziteta u Mičigenu otkrili su novi izvor hranljivih materija koji ćelije raka pankreasa koriste za rast. Molekul, uridin, nudi uvid u biohemijske procese i moguće terapijske puteve.
Nalazi, objavljeni u časopisu Nature, pokazuju da ćelije raka mogu da se prilagode kada nemaju pristup glukozi. Istraživači su ranije identifikovali druge hranljive materije koje služe kao izvori goriva za rak pankreasa; ova studija dodaje uridin u katalog.
Tumori pankreasa imaju malo funkcionalnih krvnih sudova i ne mogu lako pristupiti hranljivim materijama koje dolaze iz krvotoka, poput glukoze. Dr Kostas Lisiotis, profesor onkologije u istraživanju Mejsel i vodeći istraživač studije, objasnio je da bez pravih hranljivih materija ćelije raka postaju gladne. „Znamo da još uvek rastu, očigledno, ali šta koriste za rast?“ rekao je. „Ovi nalazi pokazuju da je, pod određenim okolnostima, uridin jedno od tih goriva.“
Upitan o uticaju, dr Zeribe Nvosu, jedan od prvih autora studije, kaže: „sposobnost raka da pređe na alternativne hranljive materije me je dugo fascinirala. Blokiranje takvih kompenzacionih prekidača moglo bi nas dovesti do na nove tretmane i to su vrata za koja se nadamo da će ova studija otvoriti.“
Uridin je prisutan u mikrookruženju tumora, ali njegov tačan izvor i kako mu ćelije raka pristupaju, ostaje misterija. „Deo slike je da je u krvotoku, ali ne znamo odakle konkretno dolazi“, rekao je Lisiotis. „Verovatno dolazi sa više mesta i do sada nismo bili u mogućnosti da ga zakačimo na jedan izvor.“
Događaji koje Lissiotis naziva „vremenima krize“ – kada ćelije nemaju dovoljno hranljivih materija, zbog ograničenog pristupa krvi i/ili intenzivne konkurencije između ćelija – mogu biti trag zašto i gde se ćelije pretvaraju u uridin. „Izgleda da ćelije raka osećaju koncentraciju glukoze i uridina u lokalnom okruženju kako bi informisale o njihovoj adaptaciji“, kaže Met Vord, drugi koautor. Lissiotisov tim prepoznaje ovaj nepoznati regulatorni proces, kao i mutaciju KRAS gena koja promoviše rak, a koja je uobičajena kod raka pankreasa, kao dva načina na koja ćelije raka kontrolišu svoju upotrebu uridina.
Lissiotis i njegov tim su radili na ovom istraživanju skoro deceniju zajedno sa svojim saradnicima u laboratoriji Sadanandam na Institutu za istraživanje raka u Londonu. Koristili su tehnologiju koja pregleda stotine različitih hranljivih materija kako bi videli koji podržavaju rast raka pankreasa. Tipično, istraživači gledaju na standardne hranljive materije kao što su šećer, proteini i masti, ali Lissiotisov tim je imao nepristrasan pristup.
„Koristili smo veliki panel sa preko 20 ćelijskih linija pankreasa i oko 200 različitih hranljivih materija da procenimo različite načine rasta ćelija raka pankreasa“, objasnio je on. „Šta oni zapravo metabolišu? Ova metoda nas je dovela do otkrivanja uridina.“
Ova metoda takođe nudi terapeutski uvid. Nalazi su pokazali da se uridin metaboliše enzimom uridin fosforilazom-1, ili UPP1. Blokiranje UPP1 imalo je veliki uticaj na rast tumora pankreasa kod miševa, nalazi koji ukazuju na važnost testiranja lekova koji blokiraju uridin kao mogućih novih opcija lečenja.
„Postoji potencijal da se bolje razume i leči rak pankreasa sa novim ciljevima lekova i novim terapijskim pristupima“, rekao je Sadanandam, koautor studije.
