Ljudi sa dijabetesom tipa 2 su pod povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti i drugih štetnih kognitivnih zdravstvenih problema. Nova studija koju je sproveo Univerzitet Umea, Švedska, pokazuje da razlog za korelaciju može biti to što ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju više poteškoća da se otarase proteina koji potencijalno povećava verovatnoću zaraze bolesti.
Studija je objavljena u časopisu za Alchajmerovu bolest.
„Rezultati mogu biti važni za dalje istraživanje mogućih tretmana za suprotstavljanje riziku da ljudi sa dijabetesom tipa 2 budu pogođeni Alchajmerom“, kaže Olov Rolandson, viši profesor na Odseku za javno zdravlje i kliničku medicinu na Univerzitetu Umea, vođa istraživanja i prvi autor studije.
Supstance koje su istraživači proučavali su dva takozvana beta-amiloida, koji su među najvažnijim komponentama plakova koji se nalaze u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Istraživači su merili koncentracije beta-amiloida Aβ1-40 i Aβ1-42 u krvi u krvi, kao i enzima koji razgrađuje beta-amiloide u test grupi sa dijabetesom tipa 2 i u zdravoj kontrolnoj grupi.
Dve grupe su dobijale infuziju glukoze u trajanju od četiri sata, što je kod učesnika obe grupe izazvalo akutnu hiperglikemiju, odnosno visok nivo šećera u krvi, nakon čega su ispitanicima uzimani ponovljeni uzorci.
Neposredno nakon infuzije rastvora šećera, grupe su imale slične vrednosti. Ubrzo su vrednosti beta-amiloida naglo pale u kontrolnoj grupi, dok su vrednosti enzima koji razgrađuje amiloid porasle. U grupi sa dijabetesom tipa 2 nije bilo promena, odnosno nije se smanjio nivo beta-amiloida, niti je došlo do povećanja enzima koji razgrađuje amiloid.
Rezultati pokazuju da telo, kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, nema istu sposobnost kao zdravi ljudi da se brine o beta-amiloidu, što bi moglo povećati rizik da se on potom skladišti u mozgu i izaziva kognitivne bolesti kao npr. Alchajmerova bolest.
„Potrebno je više istraživanja da bi se potvrdili rezultati ove ograničene studije. Nadamo se da će dugoročno to takođe dovesti do novih tretmana. Ali nalazi naglašavaju važnost prevencije dijabetesa tipa 2 koliko god je to moguće i da ljudi koji imaju trebalo bi da izbegava epizode visokog šećera u krvi“, kaže Olov Rolandson.
Studija je sprovedena na 10 osoba sa dijabetesom tipa 2 i jedanaest osoba bez dijabetesa u kontrolnoj grupi. Učesnici su bili starosti 66–72 godine.
