Istraživači su identifikovali nove varijacije u neuroblastomu koje bi mogle dovesti do preciznije prognoze i bolje ciljanih tretmana za ovaj razorni rak u detinjstvu.
Studija objavljena u British Journal of Cancer otkriva tri nove podgrupe najčešćeg tipa neuroblastoma, od kojih svaka ima različite genetske osobine, očekivane ishode i razlikovne karakteristike koje nude naznake o tome koji tretmani mogu biti najefikasniji.
Dr Iihua Vang sa Univerziteta u Sautemptonu, viši autor u radu, rekao je: „Ovo istraživanje predstavlja ključni napredak u našem razumevanju neuroblastoma koji nisu pojačani MICN. Rezultati su zapanjujući. Ove vrste neuroblastoma se mogu klasifikovati u tri različite podgrupe, od kojih svaka pokazuje jedinstvene prognostičke implikacije i različite ranjivosti na istraživačke terapije.“
Oko 100 dece dijagnostikuje neuroblastom svake godine u Velikoj Britaniji, što predstavlja 6% do 10% svih karcinoma u detinjstvu. Neuroblastom je rak koji počinje u tipu nervnih ćelija koje se nazivaju neuroblast. Može se pojaviti u abdomenu, grudnom košu ili karlici i može se proširiti na druge delove tela.
Ukupna prognoza bolesti je loša, sa samo 20% pacijenata i dalje živo 5 godina nakon dijagnoze, ali verovatnoća da će se rak izlečiti uveliko varira, pri čemu se neki tumori spontano povlače, a drugi pokazuju otpornim na terapiju i napreduju.
Jedan od ključnih indikatora rizika je amplifikacija gena zvanog MICN, gde tumori imaju previše ovog tipa gena. Ovo se dešava u oko 20% slučajeva i čini oko 40% visokorizičnih neuroblastoma.
Istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu i Kini želeli su da saznaju više o slučajevima kada MICN gen nije pojačan kako bi bolje razumeli raznolikost ishoda u ovim slučajevima. Koristeći napredne analitičke tehnike, istraživački tim je analizirao više od 1.500 uzoraka biopsije iz 16 različitih skupova podataka dobijenih iz Gene Ekpression Omnibus (GEO) i ArraiEkpress.
Tim je bio u mogućnosti da identifikuje tri različita podtipa ovih slučajeva bez pojačanja MICN-a na osnovu njihovih transkripcionih potpisa – obrazaca ekspresije gena koji mogu pružiti vredan uvid u biološke procese.
Prva podgrupa čini oko polovine slučajeva bez pojačanja MICN-a i ima najbolju prognozu, sa dugotrajnom stopom preživljavanja od više od 85%, uprkos tome što su neki slučajevi klinički klasifikovani kao visokorizični.
Podgrupa 2, koja predstavlja četvrtinu MICN slučajeva bez pojačanja, imala je najgore ishode sa dugotrajnom stopom preživljavanja od 50%. Zanimljivo je da je ova grupa imala sličan genetski potpis u slučajevima kada je MICN pojačan.
Istraživači su otkrili da je protein pod nazivom Aurora kinaza A (AURKA) bio izražen na znatno višim nivoima nego u druge dve podgrupe. Daljom analizom, otkrili su da nivoi AURKA mRNA sami po sebi mogu predvideti ukupni opstanak. Ovo sugeriše da pacijenti unutar podgrupe mogu imati koristi od lečenja AURKA inhibitorima.
U međuvremenu, podgrupa 3, koja je činila još jednu četvrtinu neamplifikovanih MICN slučajeva, karakteriše „upaljeni“ genski potpis, sa značajno višim nivoima aktivnosti u imunim ćelijama. Dalja analiza ukazuje da je predviđeno da pacijenti u ovoj podgrupi bolje reaguju na imunoterapiju.
Dr Vang je dodao: „Ovo istraživanje otvara nove puteve za personalizovanu medicinu u lečenju neuroblastoma. Koristeći transkripcionu podtipizaciju, sada smo opremljeni da ponudimo precizniju prognozu i prilagodimo terapije u skladu sa tim za pacijente sa MICN ne-amplifikovanim neuroblastomima, potencijalno poboljšavajući ishode i kvalitet života“.