Tuberkuloza je najveći zarazni ubica na svetu. Svake godine oko 10 miliona ljudi oboli od te bolesti, a oko 1,5 miliona ljudi umre od nje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Pored toga, oko jedne četvrtine svetske populacije je zaraženo uzročnikom bolesti Micobacterium tuberculosis.
Nadalje, HIV je najveći poznati faktor rizika za progresiju u aktivnu tuberkulozu zbog svog ogromnog imunosupresivnog efekta, rekao je Oshiomah Oiageshio, doktorant na Odseku za antropologiju UC Davis i odgovarajući autor nove studije objavljene u časopisu PLOS Global Public Health.
„To povećava rizik od tuberkuloze za oko 20 puta“, rekao je on.
Uprkos tome, HIV nije jedini faktor rizika povezan sa tuberkulozom, kažu istraživači.
„Nedavna nacionalna zdravstvena istraživanja u Južnoj Africi otkrila su da 82% ljudi sa tuberkulozom nema HIV“, rekao je Ojagešio. „Ovo motiviše razumevanje onoga što pokreće visoku incidenciju tuberkuloze u situacijama bez da HIV ‘maskira’ druge signale osetljivosti.
U studiji, Oiageshio i kolege su istraživali epidemiološke faktore rizika, van HIV-a, povezane sa tuberkulozom u južnoafričkoj provinciji Severni Kejp. U ovoj nedovoljno proučenoj oblasti, većina ljudi će verovatno biti izložena tuberkulozi u vreme kada postanu mladi odrasli. Procenjuje se da je 80 do 90% stanovništva zaraženo latentnom tuberkulozom, prema istraživačima.
Studija je sprovedena u saradnji sa Marlo Moller, profesorom na Univerzitetu Stellenbosch u Južnoj Africi, i Moller-ovom laboratorijom.
Istraživači su otkrili da su muški pol i, odvojeno, boravak u velikim gradovima, bili najjači faktori rizika povezani sa aktivnom progresijom tuberkuloze, očekivani nalazi zasnovani na prethodnim studijama o TB.
Takođe su otkrili da socioekonomski status osobe, njena starost i da li su se tokom svog života selili ili ne, u velikoj meri utiču na aktivni rizik od tuberkuloze. Ovi nalazi su iznenadili istraživače.
„Nismo očekivali da će se rizik od tuberkuloze povećati u starijoj dobi za pojedince sa višim socio-ekonomskim statusom, niti smo očekivali da pojedinci koji žive u urbanim sredinama koji su migrirali u ruralna područja budu jednako zaštićeni od aktivne tuberkuloze kao stanovnici malih gradova tokom života. rekao je Ojagešio. „Oba trenda zahtevaju dalje proučavanje.“
Prema istraživačima, ovi nalazi mogu odražavati kako je okruženje pre i posle aparthejda uticalo na društvene faktore, a samim tim i na doživotni rizik od tuberkuloze.
U svojoj studiji, tim je napravio kohortu od 774 osobe sa sumnjom na tuberkulozu iz 12 zdravstvenih klinika u zajednici u provinciji Northern Cape. Zatim su procenili važne faktore rizika analizom kohorte sa tri statistička modela.
„Severni Kejp ima složenu sociodemografsku istoriju, pa smo želeli da dizajniramo skup modela koji to predstavljaju najbolje što možemo“, rekao je Ojagešio.
„Naš prvi model je bio zasnovan na uobičajenim faktorima rizika iz prethodnih studija epidemiologije tuberkuloze, koji su služili kao osnovno poređenje. Prebivački i socioekonomski modeli su formulisani tako da uključuju varijable relevantne za južnoafričku populaciju, uključujući promenu socioekonomskog statusa tokom vremena, i migraciju između ruralnim i urbanim sredinama“.
Istraživači su otkrili da je viši socioekonomski status zaštitni faktor među 18 do 39 godina. Među starijim kohortama, trend se obrnuo, pri čemu su oni sa visokim socio-ekonomskim statusom bili izloženiji riziku od aktivne tuberkuloze. Ovaj nalaz je u suprotnosti sa sličnim istraživanjima sprovedenim u Sjedinjenim Državama i Meksiku.
„Očekujemo pozitivan odnos u kojem što više socio-ekonomskog statusa imate, što više obrazovanja imate, to će biti bolje vaše blagostanje i pristup zdravstvenoj zaštiti“, rekao je Džastin Mirik, koautor studije i menadžer na terenu. Hen laboratorija za populacionu genetiku. Brenna Henn je vanredni profesor na Odseku za antropologiju i viši autor studije.
Prema istraživačima, ovi trendovi u provinciji Northern Cape mogu biti odjeci društvenih i ekonomskih promena koje su se desile pre i posle aparthejda.
„Pogodnosti višeg socioekonomskog statusa zaista vidite samo kod onih pojedinaca koji su rođeni — ili mladi — pred kraj aparthejda“, rekao je Mirik.
Istraživači su takođe otkrili da je boravak uticao na aktivni rizik od tuberkuloze. Pojedinci koji žive u gradovima imali su veće šanse za aktivnu tuberkulozu u poređenju sa doživotnim stanovnicima sela i onima koji su se preselili u ruralna područja iz gradova. Oni koji su se preselili u ruralna područja iz gradova imali su ukupan najmanji rizik od aktivne tuberkuloze.
Istraživači su pretpostavili da je to možda zbog toga što je vakcinacija češća u urbanim sredinama. Oni rođeni u gradovima mogu imati veću verovatnoću da će biti vakcinisani u mladosti. Kako stare i sele se u ruralnija područja, njihove šanse da budu izloženi bakterijama tuberkuloze su manje.
