U revolucionarnoj studiji koju je vodio dr. Andrew Charles na UCLA, uticaj hronične konzumacije kofeina na obrasce sna i protok krvi u mozgu miševa je otkriven, otkrivajući neka neočekivana saznanja.
Istraživanje je sprovedeno uz upotrebu najsavremenije tehnologije kao što su minimalno invazivni mikročipovi i video snimci, što je omogućilo miševima da se slobodno kreću dok se prate različiti fiziološki i ponašajni parametri tokom dužeg perioda, protežući se od nedelja do meseci. Ovaj inovativni pristup omogućio je naučnicima da istraže posledice dugotrajne konzumacije kofeina na vreme spavanja, uključujući brzi pokret očiju (REM) tokom sna, kao i protok krvi u mozgu tokom budnosti i sna.
Studija je otkrila intrigantne rezultate, pokazujući da miševi obično imaju „siestu“ tokom kasnijeg dela svog aktivnog perioda. Međutim, hronična konzumacija kofeina je poremetila ovu siestu i produžila budnost tokom njihovog aktivnog perioda. Takođe, došlo je do pomeranja početka sna, posebno REM sna, za do 2 sata u odnosu na svetlosno-tamni ciklus. Interesantno je da su miševi koji su konzumirali kofein dok su bili budni završili dubljim snom, a ukupno trajanje nesnalaženja i REM sna ostalo je nepromenjeno jer su nadoknađivali „spavanjem“ kasnije.
Jedno od najupečatljivijih saznanja bilo je dejstvo kofeina na protok krvi u mozgu. Generalno, protok krvi u mozgu je blisko povezan sa nivoom aktivnosti, sa većim protokom krvi tokom budnosti i manjim tokom sna. Međutim, tokom REM sna, došlo je do značajnog povećanja protoka krvi u mozgu bez pratnje pokreta. Hronična konzumacija kofeina imala je izuzetan uticaj na protok krvi u mozgu tokom budnosti i sna, što je dovelo do smanjenja protoka krvi tokom budnosti i značajnog povećanja tokom sna.
Ova saznanja nose nekoliko važnih implikacija:
Genetski faktori: Čini se da ovi miševi (i možda određeni ljudi) imaju genetsku predispoziciju za „siestu“ tokom svog aktivnog perioda.
Kvalitet sna: Miševi su nadoknadili kašnjenje u početku sna spavajući dublje i duže, što bi moglo objasniti percepciju da kofein smanjuje kvalitet sna kod većine osoba koje ne mogu da „spavaju duže“.
Neurozaštitni efekti: Studija sugerira potencijalnu vezu između neurozaštitnih svojstava kofeina, posebno u kontekstu neurodegenerativnih bolesti poput Parkinsonove bolesti, i njegove sposobnosti da poboljša protok krvi u mozgu tokom sna. Povećan protok krvi mogao bi pomoći u eliminaciji metaboličkih otpadnih produkata iz mozga.
Ova revolucionarna saznanja mogu imati šire implikacije za naše razumevanje uticaja kofeina na san i zdravlje mozga, potencijalno otvarajući put za dalja istraživanja i uvide u to kako kofein utiče na obrasce spavanja i neurološku funkciju kod ljudi.
