Zemlje jugoistočne Azije kao što su Indonezija, Malezija i Filipini na vrhu su globalne liste unosa mikroplastike po glavi stanovnika ishranom, dok su Kina, Mongolija i Ujedinjeno Kraljevstvo na vrhu liste zemalja koje udišu najviše mikroplastike, prema novoj studiji istraživača Cornell-a – Mapiranje unosa mikroplastike u 109 zemalja.
Studija, objavljena 24. aprila u časopisu Nauka o životnoj sredini i tehnologija, temelji se na postojećim modelima podataka koji procenjuju koliko ljudi mikroplastike nesvesno jedu i udišu kao rezultat netretiranog plastičnog otpada koji se razgrađuje i raspršuje u životnu sredinu.
Da bi se sveobuhvatnije procenila potrošnja ljudi, Kornelova studija uzima u obzir navike u ishrani svake zemlje, tehnologije za preradu hrane, starosnu demografiju i stopu disanja – sve faktore koji doprinose razlikama u načinu na koji stanovnici svake zemlje konzumiraju mikroplastiku.
„Usvajanje mikroplastike na nivou zemlje je kritičan pokazatelj zagađenja plastikom i rizika po javno zdravlje,“ rekao je Fengki Iou, Rokanne E. i Michael J. Zak profesor u inženjerstvu energetskih sistema, koji je koautor studije sa doktorandom Ksiang Zhao. „Sveobuhvatno globalno mapiranje podržava lokalne napore za smanjenje zagađenja kroz poboljšanu kontrolu kvaliteta vode i efikasno recikliranje otpada.“
Studija procenjuje ishranu prikupljanjem podataka o koncentracijama mikroplastike u potkategorijama glavnih grupa hrane kao što su voće, povrće, proteini, žitarice, mlečni proizvodi, pića, šećeri, so i začini. Modeli takođe koriste podatke koji detaljno opisuju koliko se te hrane konzumira u različitim zemljama. Na primer, potrošnja kuhinjske soli po glavi stanovnika je približno jednaka u Indoneziji i SAD, ali je koncentracija mikroplastike u indonežanskoj kuhinjskoj soli oko 100 puta veća.
Sve u svemu, studija je otkrila da Indonežani jedu oko 15 grama mikroplastike mesečno – više nego u bilo kojoj drugoj zemlji – pri čemu većina plastičnih čestica dolazi iz vodenih izvora kao što su morski plodovi. To je 59 puta povećanje dnevne potrošnje mikroplastike od 1990. do 2018. godine, raspon datuma koji se koristi za modele. Procenjuje se da je unos mikroplastike ishranom u SAD oko 2,4 grama mesečno, dok je najmanji u Paragvaju sa 0,85 grama.
Podaci o koncentraciji mikroplastike u vazduhu, starosnoj demografiji i stopi ljudskog disanja korišćeni su za izračunavanje mikroplastike koja se udiše. Na vrhu liste su stanovnici Kine i Mongolije, koji udišu više od 2,8 miliona čestica mesečno. Stanovnici SAD udišu oko 300.000 čestica mesečno. Samo stanovnici Mediterana i obližnjih regiona disali su manje, a zemlje poput Španije, Portugala i Mađarske udišu oko 60.000 do 240.000 čestica mesečno.
„Industrijalizacija u privredama u razvoju, posebno u istočnoj i južnoj Aziji, dovela je do povećane potrošnje plastičnih materijala, stvaranja otpada i unosa mikroplastike kod ljudi. Nasuprot tome, industrijalizovane zemlje doživljavaju obrnuti trend, podržan većim ekonomskim resursima za smanjenje i uklanjanje slobodne plastike. ostaci“, rekao je Iou, koji je viši saradnik na fakultetu u Centru za održivost Cornell Atkinson.
Dodali ste da studija može da pruži informacije o strategijama smanjenja unosa mikroplastike koje su prilagođene lokalnim ekonomijama i industrijskim kontekstima, ali da takvi napori zahtevaju međunarodnu saradnju, kao što je tehnološka podrška razvijenih zemalja za unapređenje strategija smanjenja otpada.
Prema studiji, smanjenje vodene plastike za 90% moglo bi dovesti do značajnog smanjenja izloženosti mikroplastici, potencijalno do 51% u razvijenim zemljama i 49% u visoko industrijalizovanim regionima.
Studija je objavljena nakon sastanka međunarodnog komiteta koji se održava od 23. do 29. aprila koji je pregovarao o Sporazumu Ujedinjenih nacija o plastici, pravno obavezujućem sporazumu koji bi uspostavio globalna pravila o proizvodnji i odlaganju plastike. Očekuje se da će sporazum biti finaliziran kasnije ove godine, sa fokusom na međunarodnu saradnju na smanjenju mikroplastike u morskim sredinama.
„Čišćenje globalnog sistema površinskih voda je maraton pod uticajem lokalnih industrijskih i socioekonomskih uslova“, rekao je Zhao. „Međutim, naša globalna mapa koja precizno ukazuje na vodene mikroplastične vruće tačke može pokrenuti ovo putovanje, a naša studija naglašava da rešavanje unosa mikroplastike zahteva višestrani pristup, uključujući održiva rešenja za pakovanje, sprovođenje strogih propisa o upravljanju otpadom i unapređenje tehnologija za prečišćavanje vode.“
