Rano detinjstvo je važno vreme za učenje o ishrani i uspostavljanje zdravog ponašanja u ishrani. Mala deca se oslanjaju na roditelje da obezbede opcije za hranu, a dostupnost hrane u kući utiče na njihov izbor u ishrani. Nova studija sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign razmatra promene u dostupnosti hrane kod kuće i unosu hranljivih materija za decu od 2 do 4 godine.
„Važno je razumeti kako okruženja u kojima se deca nalaze mogu da utiču na njihovu ishranu i ishranu. Koje vrste hrane i pića su dostupne u kući i koliko su te stvari dostupne malom detetu?“
„Radi se o verovatnoći izloženosti hrani i mogućnosti da probaju hranu, kao i o tome da li će sami moći da pristupe ili uzmu hranu“, rekla je glavni autor Dženifer Barton, sada pomoćnik profesora istraživanja na Državnom univerzitetu Pensilvanije. Barton je sproveo istraživanje kao postdoktorski istraživač-saradnik u Centru za porodičnu otpornost na Odeljenju za ljudski razvoj i porodične studije (HDFS), deo Koledža za poljoprivredne, potrošačke i nauke o životnoj sredini (ACES) u Ilinoisu.
Barton i njene kolege su koristile inventar kućne hrane (HFI) da izmere dostupnost hrane u dobi od 24, 36 i 48 meseci. HFI je sveobuhvatna kontrolna lista kategorija hrane koju administrira istraživački asistent koji posećuje domove porodica koje učestvuju. Istraživači su povezali HFI podatke sa anketama o potrošnji hrane dece koje su popunile njihove majke.
„Otkrili smo značajne promene u nekoliko kategorija hrane tokom vremena. Prehrambeni proizvodi kao što su necela zrna, prerađeno meso, slane grickalice, slatkiši i hrana koja se može brzo kuvati u mikrotalasnoj pećnici bila je češće dostupna u kući sa 48 meseci u poređenju sa 24 i 36 meseci“, rekao je Barton.
Studija je obuhvatila 468 majki i dece koji su učestvovali u STRONG Kids 2, tekućem istraživačkom projektu u Ilinoisu koji se bavi ishranom i zdravim navikama od detinjstva do 10 godina. Kodirektori STRONG Kids 2 Barbara Fiese, profesor emerita HDFS, i Sharon Donovan, profesor nauke o hrani i ishrani ljudi u Ilinoisu, takođe su doprineli studiji.
HFI uključuje gojazni skor, koji ukazuje na rizik od gojaznosti različitih namirnica. Međutim, rezultati su zasnovani na preporukama o ishrani za stariju decu i uključuju mlečne proizvode sa redovnim masnoćama kao što su mleko, jogurt i sir. Mališani imaju različite potrebe za energijom i hranljivim materijama, a mlečni proizvodi se smatraju delom zdrave ishrane male dece, neophodne za rast i razvoj.
Istraživači su testirali tri obesogena rezultata, od kojih su dve bile razvojno osetljive ocene koje su isključivale mleko, jogurt i sir. Čak i sa modifikovanim kategorijama, otkrili su da su se rezultati obesogenosti značajno povećali sa 24 na 48 meseci.
„Ima smisla da kako deca stariju, prisustvo hrane bogatije energije i masnoće ima tendenciju da raste. Deca mogu sve češće da zahtevaju ovu hranu, a spoljni uticaji, kao što su mišljenja vršnjaka, počinju da postaju sve više. Očigledno. Želim da istaknem da smo pronašli neke pozitivne promene. Povrće takođe postaje dostupnije u kući sa 48 meseci“, rekao je Barton.
„Poenta nije u tome da se određena hrana označava kao dobra ili loša. Verovatno svi imamo namirnice u našem domu koje se „ne preporučuju“. Stvarno se radi o pokušaju da se pobrinemo da dobijemo dovoljno hranljive, preporučene hrane i da jedemo nepreporučene artikle umereno.“
Drugi cilj istraživanja bio je da se testira validnost mere HFI za malu decu, pošto je metoda razvijena za adolescente. Barton i njene kolege sprovele su sveobuhvatne testove povezanosti između dostupnosti hrane i unosa hranljivih materija, dajući sveukupno očekivane rezultate.
Na primer, dostupnost prerađenog mesa, kao što su meso za ručak i viršle, bila je u korelaciji sa većim unosom zasićenih masti. Zaslađena pića, slatkiši, deserti i slane grickalice su u korelaciji sa većim unosom te hrane. Veće prisustvo voća i povrća u kući takođe je bio dosledan pokazatelj hranljivih materija. Ovi nalazi pokazuju da je HFI pouzdana mera dostupnosti hrane kod kuće i da je pokazao povezanost sa unosom hrane i hranljivih materija za decu uzrasta od 24, 36 i 48 meseci, zaključuju istraživači.
Važno je podržati roditelje u donošenju zdravih odluka za svoje porodice, ali izbor hrane je mnogo više od individualnog ponašanja, naveo je Barton.
„Postoje složeni faktori koji utiču na odluke roditelja. Deca mogu tražiti određenu hranu, što može proisteći iz uticaja medija i reklama. Takođe treba razmotriti ko još živi u kući, kao što su braća i sestre, a roditelji mogu imati potrebe za poslom i finansijski stresori koji se mogu preliti u njihov porodični život.“
„Mnogi ljudi se bore sa udaljenosti do prodavnica hrane i pristupom svežoj hrani, kao i sa nesigurnošću hrane. Verujem da nam je potreban pristup sistema ishrane kako bismo obezbedili ljudima pristup hranljivoj hrani i da roditelji osećaju podršku u donošenju odluka za unapređenje zdravlja i dobrobit sebe i svoje dece“, zaključila je ona.
