Šta je gore: prisustvovati zabavi kojoj ne želite da prisustvujete ili ostati kod kuće i razočarati prijatelja?
Mnogo toga zavisi od konteksta, naravno, ali prema novoj studiji, odbijanje pozivnice obično ne donosi društvenu reakciju koju pozvani očekuju.
„Jednom sam bio pozvan na događaj kojem apsolutno nisam želeo da prisustvujem, ali sam ipak prisustvovao jer sam bio nervozan da će osoba koja me je pozvala biti uznemirena ako to ne učinim – a to je izgleda uobičajeno iskustvo“, kaže glavni autor Džulijan Givi, psiholog sa Univerziteta Zapadna Virdžinija.
„Naše istraživanje pokazuje, međutim, da su negativne posledice reći ne mnogo manje ozbiljne nego što očekujemo“, kaže Givi.
U pilot studiji, više od tri četvrtine ispitanika izjavilo je da je prihvatilo poziv i radije bi odbilo da ne uvredi osobu koja ih je pozvala.
U nadi da će rasvetliti to obrazloženje, istraživači – Givi i koautor Kolin Kirk, vanredni profesor na Njujorškom institutu za tehnologiju – sproveli su pet eksperimenata sa više od 2.000 učesnika.
U jednom od eksperimenata, Givi i Kirk su opisali scenario u kojem jedan prijatelj poziva drugog na večeru u restoran u kojem gostuje slavni kuvar, postavljajući subjekte ili kao pozivaoce ili pozvane.
Pozvanima je rečeno da zamisle da su ranije tog dana već imali planove i da žele da provedu mirnu noć kod kuće, pa su tako rekli ne hvala. Onima koji su bili pozvani rečeno je da je njihov prijatelj odbio iz istog razloga.
Ispitanici koji su zamišljali da kažu ne često očekuju trenutne posledice po vezu, pokazalo je istraživanje.
Veća je verovatnoća da će predvideti da će se pozivalac osećati ljuto, razočarano i nerado da ih pozove na buduće događaje, primećuju istraživači, nego što su oni koji pozivaju morali da procenjuju sopstvene reakcije nakon što su saznali za odbijanje.
Oni koji su odbili poziv takođe su skloniji od onih koji pozivaju da kažu da će se pozivalac više fokusirati na samo odbijanje nego na razloge za to, ističu istraživači. Taj pogled bi mogao pomoći da se objasni šta tera ljude da prihvate pozive koje bi radije odbili.
„U našim eksperimentima, dosledno smo otkrivali da pozvani precenjuju negativne posledice koje se javljaju u očima onih koji pozivaju nakon odbijanja poziva“, kaže Givi.
„Ljudi imaju tendenciju da preuveličaju stepen do kojeg će se osoba koja je uputila poziv fokusirati na čin pozvanog koji odbija poziv, za razliku od misli koje su im prolazile kroz glavu pre nego što su odbili.
U drugom eksperimentu, Givi i Kirk su regrutovali 160 ljudi zajedno sa svojim značajnim drugima za ono što su naveli kao „anketu o parovima“.
Četiri odsto parova je bilo manje od šest meseci u vezi, dok je 1 odsto bio zajedno šest do 12 meseci, 21 odsto od jedne do pet godina, a 74 odsto više od pet godina, navode istraživači.
Dok je po jedan član svakog para bio van sobe, od drugog je zatraženo da napiše pozivnicu za neku aktivnost koju bi uskoro želeli da rade zajedno, kao što je gledanje filma ili planinarenje.
Par se zatim zamenio, a pozivalac se udaljio i pozvani se vratio da pročita pozivnicu. Istraživači su rekli pozvanima da odbiju pozive svojih partnera, pišući nešto slično „Samo želim da ostanem kod kuće i da se opustim“.
Partneri su se zatim još jednom zamenili, dajući pozivaocu da pročita odbijanje.
Isti fenomen se pojavio, bez obzira koliko dugo su parovi bili zajedno. Oni koji su odbili poziv predviđali su da će se njihovi partneri osećati ljutije ili povređenije nego oni.
Studija ima ograničenja, napominju istraživači, uključujući potencijalne kulturne razlike ili efekte drugih psiholoških mehanizama.
Takođe je vredno napomenuti da ne osećaju svi potrebu da prihvate neželjene pozive, a neki ljudi bi mogli da se uznemire samo zato što je njihov poziv odbijen, ma koliko pristojno.
Sve u svemu, ovo nagoveštava psihološku tendenciju da se pretpostavi da nas drugi strože osuđuju zbog odbijanja poziva nego oni sami, kažu istraživači.
„Iako je bilo trenutaka kada sam se osećao pomalo uznemireno zbog nekoga ko je odbio poziv, naše istraživanje nam daje prilično dobar razlog da predvidimo da će ljudi preceniti negativne posledice za naše odnose“, kaže Givi.
Povremeno odbijanje poziva ne samo da može biti društveno prihvatljivije nego što mislimo, dodaje Givi, već bi moglo pomoći da se odbrani izgaranje tokom vremena zauzetosti.
„Izgaranje je prava stvar, posebno tokom praznika kada smo često pozvani na previše događaja“, kaže on.
„Ne plašite se da tu i tamo odbijete pozive. Ali, imajte na umu da je druženje sa drugima način na koji se razvijaju odnosi, pa nemojte odbijati svaki poziv.“