Ljudi koji pate od post-COVID-a su obeshrabreni od vežbanja jer su rana zapažanja sugerisala da bi to moglo biti štetno. U studiji objavljenoj u JAMA Netvork Open, istraživači sa Instituta Karolinska pokazuju da post-COVID ne znači da se vežbanje mora striktno izbegavati.
Ljudi pogođeni post-COVID-om često doživljavaju simptome kao što su ekstremni umor, kratak dah, visok broj otkucaja srca u mirovanju i slabost mišića. Simptomi se često pogoršavaju naporom.
„Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i druga velika tela rekli su da ljudi sa post-COVID-om treba da izbegavaju intenzivne vežbe“, kaže Andrea Trifonos, istraživač na Odeljenju za laboratorijsku medicinu Karolinska instituta i prvi autor tekuće studije.
Ali sada ona i istraživački tim mogu pokazati da je ova preporuka verovatno prestroga.
Istraživači su regrutovali 31 pacijenta sa post-COVID-om, ali nijednu drugu dijagnozu. Poređenja radi, odabrana je 31 osoba podudarnog pola i uzrasta bez post-COVID-a. Svi učesnici su zatim završili tri različite sesije treninga koje se sastoje od intervalnog treninga visokog intenziteta, kontinuiranog treninga umerenog intenziteta i treninga snage randomizovanim redosledom u razmaku od nekoliko nedelja.
Učesnici su proveravani pre, neposredno posle i dva dana nakon treninga za nivoe simptoma. Pored toga, prošli su nekoliko medicinskih pregleda, uključujući krvne testove, ultrazvuk srca, spirometriju funkcije pluća, testove snage mišića, neurofiziološke testove i biopsiju mišića.
„Ono što generalno možemo da vidimo jeste da pacijenti nakon COVID-a rade jednako dobro kao i kontrolne grupe, iako su za početak imali više simptoma. Podjednako dobro, mislim da nisu pogoršali svoje simptome niti negativno uticali na svoje telo tokom 48 sati koliko smo ih posmatrali“, kaže Andrea Trifonos.
Studija je takođe pokazala da postoje neke razlike između osoba sa post-COVID-om i kontrola.
„Ljudi sa post-COVID-om imali su generalno niže nivoe kondicije i mišićne snage, što može biti posledica i infekcije i niže aktivnosti. Posle dve godine produženih simptoma i obeshrabrenja od vežbanja, nije iznenađujuće što ste izgubili deo radni kapacitet“, kaže Andrea Trifonos.
Istraživači su takođe otkrili da je čak 62% ljudi sa post-COVID-om patilo od miopatije, promene u mišićnom tkivu koja narušava kapacitet mišića.
„Ovaj procenat je previsok da bi se objasnio samo smanjenom aktivnošću. Zbog toga trenutno analiziramo biopsije da vidimo da li možemo da objasnimo razlog iza ovih promena mišića“, kaže ona.
Međutim, ona smatra da preporuke za vežbanje u post-COVID-u sada treba revidirati.
„Ljude sa post-COVID-om ne treba obeshrabriti od vežbanja uopšte. Umesto toga, pod nadzorom, treba ih ohrabriti da počnu sa bilo kojom vrstom vežbi u kojoj uživaju, naravno na odgovarajućem nivou, a zatim polako povećavaju intenzitet“, kaže Andrea Trifonos, naglašavajući da rezultati studije ne znače da svi pacijenti podjednako dobro tolerišu vežbanje.
Subjekti sa post-COVID-om bili su između 18 i 64 godine, imali su simptome post-COVID-a više od tri meseca, nisu bili hospitalizovani zbog COVID-a i nisu imali druge dijagnoze.
