Olimpijski sportisti sa navikom nikotina, oprez. Novo istraživanje koje je predvodio Brock otkrilo je da konzumacija nikotina – bilo da se radi o pušenju, žvakanju, parenju ili čak nošenja flastera – povećava rizik od razvoja toplotne iscrpljenosti dok se podvrgnete intenzivnoj fizičkoj aktivnosti, posebno kada se to radi u vrućem okruženju.
Najnovija studija, objavljena u Journal of Applied Phisiology, koju je sproveo profesor kineziologije Univerziteta Brok Tobi Mindel, sprovedena zajedno sa međunarodnim istraživačkim timom, dolazi samo nekoliko dana pre ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024.
Nalazi su posebno relevantni, jer je Mundelovo prethodno istraživanje pokazalo visoku stopu upotrebe nikotina među elitnim sportistima. „Takođe, klimatske promene su pogoršale temperature u letima na severnoj hemisferi“, kaže Mindel, kanadski katedri za istraživanje ekstremnih ljudskih okruženja.
On kaže da su poslednje Letnje olimpijske igre u Tokiju, u Japanu, „bile najtoplije i najvlažnije Olimpijske igre u istoriji“, a predviđa se da će predstojeće Igre u Parizu potencijalno ponovo oboriti te rekorde.
Održavanje Olimpijskih igara u urbanom okruženju sa ograničenim zelenim površinama i puno trotoara i betona – koji apsorbuje toplotu – povećava rizik od toplotne iscrpljenosti za sportiste i publiku koja ih gleda, kaže on.
Mindel i njegov tim želeli su da otkriju da li nikotin podiže telesnu temperaturu – mereno temperaturom gastrointestinalnog sistema – prvenstveno povećanjem metabolizma ili smanjenjem dotoka krvi u kožu.
Oslanjajući se na studije koje pokazuju da bivši pušači imaju tendenciju da dobiju na težini kada prestanu da puše, Mindel kaže da su utvrdili da „izgleda da nikotin ubrzava metaboličku stopu osobe, u osnovi povećavajući koliko kalorija sagorevate“.
Druge studije su takođe otkrile da nikotin sužava krvne sudove tako da manje krvi dotiče do kože. Protok krvi u kožu omogućava telu da oslobodi toplotu i snabdeva tečnost za znoj. Ako je ovo ograničeno, telo se može pregrejati, kaže on.
Deset muških učesnika istraživanja koji nikada nisu koristili nikotin nosili su nikotinski flaster preko noći, a zatim su to ponovili noseći placebo flaster. Ni učesnici ni istraživači nisu znali kada su dobili aktivne i neaktivne flastere.
Sledećeg dana, učesnici su biciklirali jedan sat u okruženju od 20°C i ponovo na 30°C. Nakon svakog ispitivanja, istraživači su merili gastrointestinalnu i temperaturu kože učesnika. Eksperiment je ponovljen četiri puta.
Dva učesnika su morala da napuste ispitivanje nikotina na 30°C, pošto je jedan dostigao maksimalnu etičku granicu za gastrointestinalnu temperaturu, a drugi je prestao zbog „mučnine i zimice“.
Kroz svoja različita merenja protoka krvi u koži i gastrointestinalnog sistema, tim je zaključio da upotreba nikotina povećava toplotni stres, što dovodi do toplotne iscrpljenosti, smanjujući dotok krvi u kožu.
Mindel kaže da rezultati studije nisu relevantni samo za sportiste, već i za druge koji rade u okruženjima sa visokim temperaturama, uključujući vojsku, vatrogasce i neke industrije.
Mindel kaže da ga ponekad pitaju da li upotreba nikotina među sportistima treba delimično ili potpuno zabraniti. On napominje da nikotin ostaje u telu neko vreme, tako da zabrana u satima ili danima koji prethode takmičenju možda neće biti efikasna.
Od ključne je važnosti da sportisti i publika piju puno vode i održavaju visok nivo hidratacije, kaže on.
