Mutacija koja uzrokuje tešku hipertenziju takođe štiti bubrege od oštećenja, izvještava tim koji predvodi Enno Klußmann iz Mak Delbruck centra i DZHK u Kidnei International. Istraživači sada istražuju kako se efekti mutiranog gena mogu koristiti u terapiji.
Vremenom, visok krvni pritisak dovodi do oštećenja bubrega – osim ako slučajno nemate mutirani gen PDE3A. „Ova mutacija uzrokuje izuzetno visok krvni pritisak, ali bubrezi i dalje rade normalno čak i nakon godina postojanja ovog stanja“, kaže dr Eno Klusman, šef Laboratorije za sidrenu signalizaciju u Berlinu.
Prošle godine, istraživači su otkrili da mutacija gena odgovorna za izazivanje izuzetno visokog krvnog pritiska i kratkih prstiju (hipertenzija i brahidaktilija, ili HTNB) takođe štiti srce od oštećenja izazvanih hipertenzijom.
Samo mozak ostaje ranjiv: „Bez lečenja, pacijenti sa HTNB—genetskom bolešću koja se javlja u samo 10 do 20 porodica širom sveta — imaju tendenciju da umru relativno mladi od moždanog udara“, kaže Klusman. „Dakle, čak i deca moraju da uzimaju antihipertenzivne lekove da kontrolišu krvni pritisak. Ali uz lekove, i dalje može biti teško smanjiti krvni pritisak na normalan nivo.
Nakon što su otkrili da mutirani gen PDE3A štiti srce, Klusman i njegov tim počeli su da istražuju bubrege pacijentkinje u Nemačkoj i dva modela HTNB pacova. Pacijent se leči kod dr Stefana Valtera u MVZ Nierenzentrum Limburg, specijalističkom centru za bubrege.
Modeli pacova imaju istu PDE3A mutaciju kao i ljudski pacijenti (PDE3A označava enzim fosfodiesterazu 3A) i razvili su ih istraživači predvođeni profesorom Majklom Bejderom. Bader je na čelu Laboratorije za molekularnu biologiju peptidnih hormona u Centru Maks Delbrik. On i Valter su takođe autori najnovije studije.
Kod pacijenata sa teškim HTNB, gen PDE3A je mutiran na dva mesta i ove mutacije uzrokuju da kodirani enzim postane hiperaktivan. „Još uvek ne razumemo u potpunosti zašto se to dešava, ili kako mutacija oštećuje sudove i mozak dok štiti srce i bubrege“, kaže Klusman.
On i njegov tim su, međutim, mogli da pokažu da bubrezi pacijenta iz Limburga rade savršeno normalno. „Otkrili smo da je lučenje renina — enzima sličnog hormonu koji se proizvodi u bubrezima i koji je u velikoj meri uključen u kontrolu krvnog pritiska — zapravo potisnuto u njenom slučaju“, kaže Anastasija Šolok, istraživač u Klusmannovom timu i glavni autor studije. .
„Nijeni nivoi aldosterona su normalni. Aldosteron je hormon koji se stvara u nadbubrežnim žlezdama. Kao i renin, može izazvati porast krvnog pritiska. „Konvencionalni parametri funkcije bubrega kao što su brzina glomerularne filtracije i nivoi albumina u krvi i urinu takođe ukazuju na to da su njeni bubrezi zdravi“, kaže Šolok.
Bubrežno tkivo kod HTNB pacova takođe nije pokazalo znake upale ili fibroze (povećana proizvodnja vezivnog tkiva koja uzrokuje stvrdnjavanje organa). Transkriptom, koji pokazuje koji su geni trenutno aktivni, takođe je bio nepromenjen u bubrezima pacova. „Ono što smo pronašli je smanjena ekspresija proteina amfiregulina u određenim regionima organa“, kaže Šolok. „Pošto će visoki nivoi amfiregulina verovatno oštetiti bubrege, potisnuta proizvodnja verovatno pomaže u njihovoj zaštiti.
„Pokazali smo da hipertenzija ne dovodi uvek automatski do oštećenja bubrega“, kaže Klusman. „Sada želimo da ispitamo zaštitni efekat mutiranog gena PDE3A i vidimo da li možemo da ga oponašamo odgovarajućim terapeutskim agensima.“ Ovo bi na kraju moglo pomoći pacijentima sa hipertenzijom da izbegnu razvoj hronične bolesti bubrega.
