Studija koju su vodili istraživači sa Centra za rak Univerziteta u Arizoni u UArizona Health Sciences identifikovala je biološki mehanizam koji bi mogao dovesti do efikasnijih tretmana za rak dojke koji je metastazirao u mozgu.
Proučavajući metaboličke razlike između primarnih ćelija raka dojke i onih koje metastaziraju u mozgu, utvrdili su da je autofagija značajno povećana u metastazama u mozgu. Autofagija je proces ćelijske reciklaže koji ćelije raka mogu da koriste da ostanu žive kada se suoče sa stresnim uslovima kao što su oni izazvani lekovima protiv raka.
„Prognoza za pojedince sa metastazama u mozgu od raka dojke je izuzetno nepovoljna, a upravljanje metastazama raka dojke u mozgu ostaje veliki izazov“, rekla je viši autor Jennifer Carev, dr. „Uspeli smo da poremetimo sposobnost ćelija raka dojke da formiraju metastaze u mozgu tako što smo narušili put autofagije.“
U studiji, objavljenoj u časopisu Klinička i translaciona medicina, istraživači su prvo pokazali da ciljanje ključnog gena koji reguliše autofagiju ATG7 značajno smanjuje sposobnost ćelija raka dojke da formiraju metastaze u mozgu u modelima miša.
Sa ciljem razvoja strategije da se ovo otkriće približi pacijentima, istraživački tim je istražio da li bi hidroksihlorokin, lek koji je odobrila Uprava za hranu i lekove, potencijalno mogao da se koristi za lečenje metastaza raka dojke na mozgu. Hidroksihlorokin inhibira autofagiju na kasnijoj tački puta i, što je još važnije, lako prelazi krvno-moždanu barijeru.
„Većina lekova ne prelazi efikasno krvno-moždanu barijeru, i to je jedan od ključnih razloga zašto su metastaze na mozgu tako teške za lečenje“, rekao je Carev, koji je profesor medicine na Medicinskom koledžu UArizona – Tucson i član Programa kliničke i translacione onkologije Centra za rak UArizona.
Istraživački tim je kombinovao hidroksihlorokin sa lapatinibom, koji je FDA odobrio za lečenje raka dojke. Oni su pokazali da je ova kombinacija lekova uspešno smanjila broj i veličinu metastaza na mozgu raka dojke kod mišjih modela.
Hidroksihlorokin je kombinovan sa brojnim drugim agensima protiv raka u ranoj fazi kliničkih ispitivanja, ali ovo je prvi put da su istraživači proučavali njegovu efikasnost u kombinaciji sa lapatinibom za terapiju raka dojke.
Carev je rekao da je tim bio zadivljen koliko su bili u stanju da smanje sposobnost ćelija raka dojke da formiraju metastaze u mozgu ciljanjem na jedan put.
„Ćelije raka su, nažalost, evoluirale na toliko načina da nam je teško zaustaviti njihov rast ili ih ubiti“, rekao je Carev. „Uvek je pomalo iznenađujuće kada vidite kako promena samo jedne stvari može imati uticaja.
„Naša grupa i drugi su pokazali da aktivacija autofagije otežava mnogim različitim vrstama terapija raka da ubiju ćelije raka i to podstiče otpornost na lekove“, rekao je prvi autor dr Stefan Navrocki, kodirektor Centra za rak Program kliničke i translacione onkologije i profesor na Medicinskom koledžu UArizona.
„Pošto su hidroksihlorokin i lapatinib već odobreni od strane FDA, možemo brzo unaprediti ovu kombinaciju lekova u kliničko ispitivanje za pacijente sa metastazama na mozgu raka dojke.“
Metastaze na mozgu su najčešći tumori centralnog nervnog sistema odraslih, sa 20% do 30% slučajeva koji su rezultat pacijenata sa karcinomom dojke, posebno onih sa trostruko negativnom i HER2 pojačanom bolešću.
Upravljanje metastazama raka dojke u mozgu je izazovno, sa samo 20% pacijenata sa metastazama raka dojke u mozgu preživi duže od pet godina.
