Tim istraživača u IRB Barseloni identifikovao je pet nezavisnih faktora koji predviđaju odgovor pacijenata sa rakom na inhibitore kontrolnih tačaka (CPI). Studija, koja je objavljena u časopisu Nature Genetics, potvrđuje ove faktore kod više od 1.400 pacijenata i različitih vrsta raka. Ovi nalazi pružaju okvir za tumačenje biomarkera odgovora na CPI i predlažu budući put za poboljšanje personalizovane medicine raka.
Imunoterapija je promenila lečenje raka poslednjih godina omogućavajući imunološkom sistemu da napadne ćelije tumora. Međutim, samo 20–40% pacijenata pozitivno reaguje na imunoterapiju, a ove stope variraju u zavisnosti od različitih vrsta raka.
Predviđanje koji će pacijenti reagovati na imunoterapiju, a koji ne, trenutno je veoma aktivna oblast istraživanja. Brojne studije koje su do sada sprovedene fokusirale su se na specifične karakteristike tumora, njihovo mikrookruženje ili imuni sistem pacijenta. Kao rezultat toga, koji od predloženih biomarkera predstavljaju iste osnovne faktore ili koliko nezavisnih faktora utiče na efikasnost ove terapije ostaje nejasno.
Istraživači u IRB Barceloni identifikovali su pet ključnih, nezavisnih faktora koji određuju odgovor i preživljavanje pacijenata nakon primanja inhibitora kontrolnih tačaka (CPI), vrste imunoterapije koja se široko koristi u lečenju raka. Ovi nalazi pružaju referentni okvir za sadašnje i buduće biomarkere imunoterapijskog odgovora.
Oni bi takođe, u budućnosti, mogli da dovedu do značajnog napretka u personalizaciji tretmana raka, pomažući da se preciznije identifikuju oni pacijenti koji će verovatno imati koristi od imunoterapije. Rezultati sugerišu da bi pacijenti sa određenim vrstama tumora koji se trenutno ne smatraju kandidatima za imunoterapiju (kao što su oni sa karcinomom jetre ili bubrega) mogli imati koristi od ove vrste lečenja.
Tim koji predvode dr Nurija Lopez-Bigas i dr Abel Gonzales-Perez, iz laboratorije za biomedicinsku genomiku u IRB Barseloni, u saradnji sa istraživačima iz nekoliko međunarodnih centara, bavio se ovim pitanjem kroz sveobuhvatnu analizu genomskih, transkriptomskih i klinički podaci od 479 pacijenata sa metastatskim tumorima, koji su primali CPI tretman. Ovi podaci su iz javne baze podataka koju je generisala holandska medicinska fondacija Hartvig.
„Koristili smo nepristrasan pristup da analiziramo hiljade molekularnih i kliničkih karakteristika i identifikovali smo pet nezavisnih faktora koji utiču na odgovor na imunoterapiju i preživljavanje pacijenata“, objašnjava dr Lopez-Bigas, ICREA istraživač u IRB Barseloni.
Pet identifikovanih faktora su mutacijsko opterećenje tumora; efikasna infiltracija T ćelija; aktivnost transformacionog faktora rasta beta (TGF-β) u mikrookruženju tumora; prethodni tretman koji je primio pacijent; i proliferativni potencijal tumora. Ovi faktori kod različitih tipova karcinoma povezani su sa odgovorom na CPI i autori su ih potvrdili u šest nezavisnih kohorti, koje pokrivaju ukupno 1.491 pacijenta.
Ovih pet faktora pružaju okvir za organizovanje ogromnog trenutnog znanja o biomarkerima imunoterapijskog odgovora.
„Do sada su se mnoge studije fokusirale na identifikaciju i izveštavanje o pojedinačnim biomarkerima, ali naši rezultati sugerišu da bi mnogi od ovih biomarkera mogli biti različite verzije istih osnovnih faktora“, kaže dr Gonzalez-Perez.
Štaviše, istraživači su pokazali da multivarijantni model koji kombinuje ovih pet faktora omogućava precizniju klasifikaciju pacijenata nego samo korišćenje tumorskog mutacionog opterećenja (kao što se često radi u kliničkoj praksi), predviđajući verovatnoću pacijenata da reaguju na imunoterapiju.
Ovaj napredak bi mogao imati značajne kliničke implikacije u budućnosti, jer bi mogao da spreči pacijente sa malom verovatnoćom odgovora da dožive neželjene efekte CPI, što može dovesti do autoimunih bolesti, a takođe bi moglo pomoći u smanjenju troškova lečenja.
Jedan od najvažnijih događaja ove studije je validacija ovih pet faktora u šest nezavisnih kohorti pacijenata sa rakom kao što su pluća, debelo crevo i melanom.
„Potvrdili smo da su ovi faktori relevantni za različite tipove karcinoma i različite populacije pacijenata, čime se pojačava njihova klinička vrednost. Kako se istraživanje nastavlja, novi latentni faktori mogu biti otkriveni u drugim vrstama raka ili većim grupama“, objašnjava dr Džozef Aset. , bivši postdoktor na IRB Barseloni koji je sada na Institutu za onkologiju Val d’Hebron.
Tim se nada da će u budućnosti imati veći obim podataka o pacijentima kako bi se kreirali precizniji modeli. Tačnost ovih modela za potencijalnu buduću kliničku primenu trebalo bi da se potvrdi kroz prospektivna klinička ispitivanja. Međutim, ovaj napredak se suočava sa značajnim izazovom, naime sa poteškoćama u pristupu podacima koji su tako sveobuhvatni i detaljni kao oni koji se koriste u ovoj studiji.
„Ova studija predstavlja važan korak u razumevanju kako različite karakteristike tumora utiču na odgovor na lečenje. U budućnosti se nadamo da će ovih pet faktora biti integrisano u kliničku praksu kako bi se vodile terapijske odluke“, zaključuje dr Lopez-Bigas.
