Kada žena zatrudni, njene potrebe za gvožđem se povećavaju skoro deset puta kako bi podržale razvoj fetusa, kao i njene povećane potrebe za gvožđem. Njena sposobnost da zadovolji ove povećane potrebe za gvožđem zavisi od njenih zaliha gvožđa na početku trudnoće, kao i od fizioloških adaptacija koje poboljšavaju apsorpciju gvožđa kako trudnoća napreduje.
Ove fiziološke adaptacije, međutim, nisu uvek dovoljne da podrže potrebe trudnice za gvožđem, posebno među procenjenih 50% žena koje započinju trudnoću sa iscrpljenim zalihama gvožđa. Iako se često smatra problemom u okruženjima sa niskim resursima, nedavne studije su dokumentovale stope nedostatka gvožđa od 33-42% među trudnicama u okruženjima sa visokim resursima.
Nedostatak gvožđa može dovesti do anemije, stanja u kojem telo ne može da proizvede dovoljno hemoglobina, što zauzvrat ograničava sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose krv zasićenu kiseonikom kroz telo. Anemija tokom trudnoće je povezana sa većim rizikom i od neželjenih ishoda kod majke i od štetnih ishoda kod novorođenčadi, uključujući postporođajnu depresiju, postporođajno krvarenje, prevremeni porođaj, nisku porođajnu težinu i porođaj male za gestaciono doba. Čak i bez prisustva anemije, nedostatak gvožđa kod majke može dovesti do dugoročnih neurorazvojnih izazova za dete.
U ovom trenutku, skrining na nedostatak gvožđa tokom trudnoće nije univerzalna rutina. Štaviše, ne postoje opšte usaglašeni dijagnostički kriterijumi za nedostatak gvožđa tokom trudnoće. Najnoviji nacrt preporuke Radne grupe za preventivne usluge SAD, na primer, navodi da „trenutni dokazi nisu dovoljni za procenu ravnoteže koristi i štete skrininga na anemiju zbog nedostatka gvožđa kod trudnica“.
Nasuprot tome, Međunarodna federacija ginekologije i akušerstva i Evropsko hematološko društvo preporučuju svim trudnicama u prvom tromesečju, bez obzira na prisustvo ili odsustvo anemije, da se pregledaju na nedostatak gvožđa. Štaviše, oni takođe preporučuju da se sve žene u reproduktivnom dobu, bez obzira na prisustvo ili odsustvo anemije, pregledaju na nedostatak gvožđa.
Čak i kada se sprovodi skrining, može biti nedovoljan za otkrivanje nedostatka gvožđa. U kliničkoj praksi, na primer, hemoglobin je često jedino merilo koje se koristi za procenu statusa gvožđa kod trudnica. Hemoglobin, međutim, samo ukazuje na anemiju. Kao rezultat toga, loši ishodi zdravlja majki i odojčadi koji se mogu razviti pre nego što nedostatak gvožđa preraste u anemiju mogu nastati neotkriveni.
Nažalost, dobro osmišljene studije o promenama statusa gvožđa tokom trudnoće su ograničene. Kao odgovor, autori knjige „Longitudinalna procena statusa gvožđa tokom trudnoće: prospektivna kohortna studija u okruženju sa visokim resursima“ procenili su promene u biomarkerima gvožđa tokom trudnoće, ustanovili prevalence nedostatka gvožđa i predložili referentne vrednosti statusa gvožđa u ranoj fazi. trudnoće koje predviđaju nedostatak gvožđa u trećem trimestru.
Autori, Elaine K. McCarthi et al., takođe su nastojali da utvrde kako uobičajeni faktori rizika za nedostatak gvožđa, kao što su gojaznost i pušenje, utiču na status gvožđa tokom trudnoće. Rezultati studije, jedne od najvećih studija koje su ikada dokumentovale promene u statusu gvožđa tokom trudnoće, objavljeni su u The American Journal of Clinical Nutrition.
Da bi sproveli svoje istraživanje, autori su radili sa podacima prikupljenim od 641 žene u Irskoj koja je bila trudna i imala uspešan porođaj po prvi put i koja je učestvovala u projektu konzorcijuma IMproved PREgnanci Outcomes via Earli Detection (IMPROvED). Uzorci su uzeti od žena u 15 nedelja, 20 nedelja i 33 nedelje trudnoće da bi se utvrdio njihov status gvožđa. U roku od 72 sata nakon porođaja, informacije o trudnoći, porođaju i bebi dobijene su od majke putem intervjua sa babinom istraživačom. Pregledom medicinske dokumentacije potvrđene su informacije o kliničkim ishodima i komplikacijama tokom trudnoće i porođaja.
„U ovom okruženju sa visokim resursima“, autori su otkrili da je „nedostatak gvožđa definisan raznim biomarkerima i pragovima bio veoma čest tokom trudnoće, uprkos profilu kohorte kao generalno zdravom“. Zanimljivo je da nijedan od učesnika studije nije bio anemičan u prvom tromesečju, ali je više od 80% žena imalo nedostatak gvožđa do trećeg trimestra. Konkretno, autori su primetili da je „naša kohorta imala veće stope nedostatka u trećem tromesečju nego čak i neke postavke sa niskim resursima“.
U ovoj studiji, skoro tri četvrtine učesnika uzimalo je dodatak koji sadrži gvožđe i koji je sadržao irski/evropski preporučeni dnevni unos gvožđa od 15-17 mg. Autori su primetili da su „suplementi koji sadrže gvožđe (uglavnom multivitamini) koji su uzimani pre/rane trudnoće bili povezani sa smanjenim rizikom od nedostatka tokom trudnoće, uključujući treći trimestar”.
Prema autorima, ovi nalazi skreću pažnju na „korist skrininga na nedostatak gvožđa sa hemoglobinom i feritinom u definisanim populacijama niskog rizika“.
Štaviše, na osnovu svojih nalaza, autori su predložili prag za feritin, protein koji skladišti gvožđe, od 60 µg po litru ili manje u 15 nedelja trudnoće, što je predviđalo prisustvo nedostatka gvožđa u 33. nedelji trudnoće, definisano kao 15 µg feritina. po litru ili manje. Autori su primetili da je „ovo ranije identifikovano kao tačka pregiba u kojoj je akrecija gvožđa u fetusu ugrožena, što dovodi do lošije neurokognitivne funkcije i ranijeg početka postnatalnog nedostatka gvožđa kod potomstva“.
U propratnom uvodniku ove studije, „Konačno, kvalitetna prospektivna studija za podršku proaktivnoj paradigmi u anemiji trudnoće“, takođe objavljenom u The American Journal of Clinical Nutrition, autori Michael Auerbach i Helain Landi otvoreno su označili pristup medicinske zajednice ženama , uključujući nedostatak skrininga i lečenja nedostatka gvožđa i anemije među trudnicama, kao „mizoginija“.
S obzirom na nalaze studije, uredništvo poziva Američki koledž akušera i ginekologa i Radnu grupu za preventivne usluge Sjedinjenih Država da „promijene svoj pristup dijagnozi kako bi sve trudnice pregledale na nedostatak gvožđa, bez obzira na prisustvo ili odsustvo anemije, i preporuče suplementacija kada je prisutna za najčešći poremećaj nedostatka hranljivih materija sa kojim se susrećemo.“
Gledajući u budućnost, autori knjige „Longitudinalna procena statusa gvožđa tokom trudnoće: prospektivna kohortna studija u okruženju sa visokim resursima“ veruju da „daljnje kvalitetne, velike longitudinalne studije statusa gvožđa, sa istovremenim upalnim statusom, potrebni su da bi se obezbedila baza dokaza koja će pomoći u uspostavljanju preko potrebnog konsenzusa. Štaviše, upotreba biomarkera i pragova gvožđa u ranoj trudnoći treba da se uspostavi u boljem skladu sa klinički značajnim zdravstvenim ishodima.
