Novo istraživanje otkriva da je umerena do snažna fizička aktivnost uveče za sedentarne odrasle osobe sa prekomernom težinom i gojaznošću najkorisnija u snižavanju dnevnog nivoa šećera u krvi, prema studiji pod nazivom „Uticaj vremena života umerene do intenzivne fizičke aktivnosti na kontrolu glikemije u Sedentarni odrasli sa prekomernom težinom/gojaznošću i metaboličkim oštećenjima“ koji se pojavljuju u časopisu Gojaznost.
Stručnjaci objašnjavaju da je dobro utvrđeno da umerena do snažna fizička aktivnost poboljšava homeostazu glukoze kod odraslih sa prekomernom težinom i gojaznošću koji su pod većim rizikom od razvoja insulinske rezistencije. Međutim, malo se zna o optimalnom vremenu umerene do snažne fizičke aktivnosti kako bi se poboljšala dnevna kontrola glukoze u krvi.
„Naši rezultati naglašavaju važnost oblasti preciznog propisivanja vežbi. U kliničkoj praksi, sertifikovano sportsko i medicinsko osoblje treba da razmotre optimalno vreme dana kako bi poboljšali efikasnost programa vežbi i fizičke aktivnosti koje prepisuju“, rekao je Džonatan R. dr Ruiz, profesor fizičke aktivnosti i zdravlja, Odeljenje za fizičko i sportsko vaspitanje Fakulteta sportskih nauka – Univerzitetski istraživački institut za sport i zdravlje (iMUDS), Univerzitet u Granadi, ibs.Granada i CIBEROBN, Španija.
Ruiz je jedan od dva korespondirajuća autora studije sa predoktorskim istraživačem Antoniom Clavero-Himenoom iz istog istraživačkog centra.
Podaci za studiju su korišćeni iz osnovnih ispitivanja iz multicentričnog randomizovanog kontrolisanog ispitivanja sprovedenog u Granadi i Pamploni, Španija. Cilj ispitivanja bio je proučavanje efikasnosti i izvodljivosti vremenski ograničene ishrane na visceralno masno tkivo (primarni ishod), telesnu građu i kardiometaboličke faktore rizika kod odraslih sa prekomernom težinom i gojaznošću.
U istraživanju preseka učestvovalo je ukupno 186 odraslih osoba prosečne starosti 46 godina i indeksa telesne mase od 32,9 kg/m 2 sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Fizička aktivnost i obrasci glukoze učesnika su istovremeno praćeni tokom perioda od 14 dana korišćenjem triaksijalnog akcelerometra koji se nosi na nedominantnom zglobu i uređaja za kontinuirano praćenje glukoze.
Istraživači studije klasifikovali su obim umerene do snažne fizičke aktivnosti akumuliran za svaki dan. Kategorije su uključivale neaktivan (ako nije bilo akumulirane aktivnosti) i kao „jutro“, „popodne“ ili „veče“ ako je više od 50% minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti za taj dan akumulirano između 6:00 i 12:00 do podneva. 18 časova, 18 časova do 12 časova, ili kao „mešoviti“ ako nijedan od definisanih vremenskih perioda nije činio više od 50% umerene do snažne fizičke aktivnosti tog dana.
Rezultati su pokazali da je akumulacija više od 50% umerene do snažne fizičke aktivnosti uveče bila povezana sa snižavanjem dnevnog, noćnog i ukupnog nivoa glukoze u krvi u poređenju sa neaktivnošću. Ova povezanost je bila jača kod onih učesnika sa poremećenom regulacijom glukoze. Obrazac ovih asocijacija bio je sličan i kod muškaraca i kod žena.
„Kako se polje kreće ka individualizovanim receptima za vežbanje za različita hronična stanja, ova studija sada pruža dodatne uvide osim što govori pacijentima da se ‘više kreću’, već umesto toga da se kreću što je češće moguće i da daju prioritet kretanja od popodneva do večeri kada je to izvodljivo za regulacija glukoze“, rekla je Renee J. Rogers, Ph.D., FACSM, viši naučnik, Odsek za fizičku aktivnost i upravljanje težinom, Medicinski centar Univerziteta u Kanzasu. Rodžers nije bio povezan sa istraživanjem.
