Studija blizanaca sugeriše da posledice dobijanja tetovaže mogu biti ozbiljnije od potencijalne žaljenja. Istraživanje je pokazalo da su blizanci sa tetovažama podložniji razvoju raka kože ili limfoma. Ovi nalazi pozivaju na dalja istraživanja o dugoročnim zdravstvenim posledicama.
Biostatističarka Signe Bedsted Clemmensen sa Univerziteta u Južnoj Danskoj i njeni saradnici koristili su dva različita dizajna studije kako bi analizirali dijagnoze raka i obrasce tetoviranja. U kohortnoj studiji od 2.367 nasumično odabranih blizanaca, upoređeni su pojedinci sa oblikom raka kože i oni bez njega, otkrivajući da su oni sa tetovažama imali skoro četiri puta veći rizik od raka kože.
Njihova studija slučaja i kontrola uporedila je 316 pojedinaca sa njihovim blizancima, otkrivajući da je rizik od razvoja raka kod tetoviranih blizanaca bio između 33 i 62 procenta veći. Ovaj rizik je bio izraženiji kod onih sa tetovažama većim od dlana – rizik tri puta veći nego kod onih bez tetovaža.
Važno je napomenuti da su limfomi prilično retki, pa je ovaj porast rizika zasnovan na niskoj osnovi. Takođe, ovo nije dokaz da tetovaže uzrokuju rak; može biti da su oni koji se tetoviraju podložniji raku zbog faktora povezanih sa odlukom o tetoviranju.
Prethodna istraživanja su takođe pokazala veće rizike od limfoma kod ljudi sa tetovažama nego kod onih bez, što poziva na dalja istraživanja. „U našoj studiji ne vidimo jasnu povezanost između pojave raka i specifičnih boja tinte, ali to ne znači da boja nije bitna,“ objašnjava Clemmensen.
Ljudi koriste svoja tela kao platno hiljadama godina, a ova praksa je u porastu u poslednjim decenijama. Ipak, još uvek ne znamo mnogo o dugoročnim zdravstvenim posledicama. „Možemo videti da se čestice tinte akumuliraju u limfnim čvorovima, i sumnjamo da ih telo doživljava kao strane supstance,“ objašnjava hematolog Henrik Frederiksen sa Univerziteta u Odenseu.
Izveštaj iz 2016. godine za Evropsku komisiju otkrio je da većina boja korišćenih u tetoviranju nije odobrena za upotrebu u kozmetici, a neke su poznate kao kancerogene tokom degradacije. Ako razmišljate o tetoviranju, vredi pažljivo razmotriti vrste tinte i proveriti da li imate drugih zdravstvenih stanja, poput psorijaze, koja bi mogla biti pogoršana tetoviranjem.
Istraživanja poput ovog mogu biti moćan alat za informisanje o potencijalnim rizicima, iako ova istraživanja imaju svoja ograničenja. Upoređivanja su mogla biti zasnovana samo na pojedincima koji su preživeli rak, na primer. „Obim uticaja na imunološki sistem treba dalje istražiti kako bismo bolje razumeli mehanizme koji su u igri,“ kaže Clemmensen. Ova istraživanja objavljena su u BMC Public Health.
