Istraživač optometrije Univerziteta u Hjustonu upozorava na upotrebu terapije niskog nivoa crvenog svetla (LLRL) kao metode za kontrolu miopije ili kratkovidosti, posebno kod dece.
Tokom poslednjih nekoliko godina, LLRL se pojavio kao održiv tretman miopije nakon što su studije objavile da je tretman efikasan i odgovoran za značajno smanjenje progresije miopije. Kompanija koja stoji iza jednog od uređaja izveštava da se već koristi za lečenje miopije kod preko 100.000 pedijatrijskih pacijenata.
Ali uzbuđenje zbog njegovih rezultata kao tretmana miopije možda je došlo prerano, ispred njegove dokazane bezbednosti.
„Na osnovu merenja u našoj laboratoriji, preporučuje se da kliničari snažno preispitaju upotrebu LLRL terapije za miopiju kod dece dok se ne potvrde bezbednosni standardi“, izveštava Lisa Ostrin, vanredni profesor na UH College of Optometri u časopisu The College of Optometrists. .
Ostrin navodi da terapija može dovesti mrežnjaču u opasnost od fotohemijskog i termičkog oštećenja. „Bezbednosni profili laserskih uređaja crvenog svetla za miopiju nisu u potpunosti istraženi“, rekla je ona.
Za terapiju LLRL, deca su upućena da gledaju u instrument koji emituje crveno svetlo tri minuta, dva puta dnevno, pet dana u nedelji, tokom perioda lečenja, koji može trajati godinama.
„Otkrili smo da instrumenti crvenog svetla za miopiju prelaze bezbednosne granice“, rekao je Ostrin, čije istraživanje karakteriše izlaz lasera i određuje termičku i fotohemijsku maksimalnu dozvoljenu izloženost (MPE) LLRL uređaja. „Za oba LLRL uređaja koja su ovde procenjena, tri minuta neprekidnog gledanja približila su se ili premašila dozu osvetljenosti MPE, dovodeći retinu u rizik od fotohemijskog oštećenja.
Ostrin je pregledao dva različita LLRL uređaja, i dok je za oba instrumenta potvrđeno da su laserski proizvodi klase 1, kako je definisano standardima Međunarodne elektrotehničke komisije, prema Ostrinu, oni nisu bezbedni za kontinuirano gledanje tokom potrebnog trajanja tretmana od tri minuta.
Laseri klase 1 su uređaji male snage koji se smatraju bezbednim od svih potencijalnih opasnosti kada se posmatraju slučajno i nakratko. Primeri lasera klase 1 su laserski štampači, CD plejeri i digitalni video diskovi (DVD). Laseri klase 1 nisu predviđeni da se posmatraju direktno tokom dužeg perioda.
„Termička povreda oka od lasera može se desiti pri izlaganju na bilo kojoj talasnoj dužini kada je promena temperature mrežnjače veća od 10°C, što dovodi do denaturacije proteina. Sa termičkim oštećenjem, veličina lezije je obično manja od veličine mrežnjače. prečnik snopa, a rezultirajući skotomi su trajni“, rekao je Ostrin.
Rad je objavljen u časopisu Oftalmološka i fiziološka optika.