Stručnjaci za psihologiju u Velikoj Britaniji i SAD otkrili su da „nema dovoljno dokaza“ koji bi povezivali upotrebu društvenih medija sa problemima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija.
Profesorka Linda Kej sa Univerziteta Edž Hil — sa profesorom Krisom Fergusonom sa Univerziteta Stenson na Floridi i kolegama sa Univerziteta Nortumbrija i Univerziteta Vilanova u Pensilvaniji — sprovela je opsežnu meta-analizu koja je pronašla „metodološke slabosti“ u postojećim istraživanjima u ovoj oblasti.
Tim je analizirao rezultate 46 različitih istraživačkih studija sprovedenih širom sveta i zaključio, u radu objavljenom u časopisu Istraživanje i praksa, da trenutno ne postoje pouzdani dokazi koji povezuju opštu upotrebu platformi društvenih medija sa problemima mentalnog zdravlja. . Nisu istraživali kako određene vrste sadržaja društvenih medija mogu uticati na mentalno zdravlje i nisu umanjili potencijalne negativne efekte štetnog sadržaja, posebno na mlade ljude.
Profesor Kej je rekao: „Trebalo bi da budemo veoma oprezni kada iznosimo tvrdnje o efektima opšte upotrebe društvenih medija na mentalno zdravlje, posebno kada obaveštavamo kreatore politike, jer je samo istraživanje upitne strogosti. Često, kada vidite nalaze objavljene na ovu temu, dokazi ne stoje.
„S obzirom na važnost društvenih medija u društvu, zaista je važno da radimo ‘dobru nauku’ o ovome. U toku je mnogo javnih debata. U SAD se vode pravni postupci protiv kompanija društvenih medija, na primer, tako da mi zaista treba razumeti šta je baza dokaza.“
Ona je pozvala druge istraživače da procene kvalitet baze dokaza i da budu rigorozniji u analizi dokaza.
„Moramo da presečemo metodološku buku i vidimo da naučnici u ovoj oblasti šire primenjuju rigoroznije i inovativnije naučne prakse, tako da smo bolje opremljeni da razumemo nijanse ovog pitanja“, rekao je profesor Kej.
Meta-analiza tima oslanjala se na studije iz različitih regiona, uključujući Veliku Britaniju, Evropu, SAD i Australiju, i istraživala je najbolju praksu – kako je istraživanje sprovedeno: da li je procena mentalnog zdravlja učesnika klinički ispravna; ko je izvršio procene (pojedinac, roditelj ili staratelj ili neko drugi); i da li su svi procenjeni na osnovu istih metrika.
Kada su kombinovali dokaze iz svih studija, profesorka Kej i njene kolege su otkrile da je efekat opšte upotrebe društvenih medija na mentalno zdravlje bio blizu nule, dok su druge varijable, kao što su starost, pol i porodični odnosi, imale veći uticaj. Dokazi su ukazivali na to da su devojčice nešto češće nego dečaci iskusile negativno mentalno zdravlje kao rezultat korišćenja društvenih medija.
Profesor Kej je dodao: „Kao naučnici imamo odgovornost da pažljivije sagledamo druge faktore: zašto koristimo društvene medije – da bismo bili u toku sa vestima, komunicirali sa porodicom i prijateljima, na primer; kako ih koristimo – da li smo pasivni skrolovanje kroz sadržaj ili aktivno reagovanje na njega ili interakcija sa njim i koji sadržaj gledamo – da li je pozitivan i podiže ili negativan i demorališući.
„Kreatori politike moraju pažljivo da razmisle o dokazima koje koriste kako bi informisali o svom donošenju odluka, kako se koriste i ko ih je obezbedio. Ako to nije čvrst dokaz, to neće dovesti do ispravnog donošenja odluka. korisnici medija, svi možemo da razmislimo malo više o tome kako zapravo koristimo društvene medije, a ne samo o količini vremena koje provodimo na njima.“
Profesor Kej je pomoćnik šefa Odseka za psihologiju Univerziteta Edž Hil. Njena oblast ekspertize je sajberpsihologija, koja se široko odnosi na psihologiju ponašanja na mreži. Njeno istraživanje istražuje kako svetovi na mreži utiču na naša svakodnevna iskustva i ponašanje i u kojoj meri možemo razumeti ljudsku psihologiju proučavanjem ponašanja ljudi na mreži.
