Lekovi kao što su Ozempic i Vegovi poznati su po svojim prednostima za mršavljenje, ali neki naučnici žele da znaju više o tome kako ovi lekovi utiču na gubitak mišića.
U novom komentaru za The Lancet, međunarodni tim upozorava da nema dovoljno istraživanja o tome kako na mišiće utiču agonisti GLP-1 receptora.
Autori priznaju da su GLP-1 agonisti „pokazali značajne koristi“ za mnoge ljude širom sveta. Početne studije pokazuju da lekovi, koji su prvi put odobreni za lečenje dijabetesa tipa 2, takođe mogu olakšati gubitak težine.
Čak i oni koji ne izgube težinu pokazuju poboljšano zdravlje bubrega i srca, smanjujući rizik od moždanog udara ili srčanog zastoja.
Uprkos svim dobrim vestima, naučnici su zabrinuti zbog preliminarnih rezultata o GLP-1 agonistima, koji pokazuju nešto veće stope gubitka nemasnog tkiva u poređenju sa gubitkom težine nefarmakološkim sredstvima.
Gubitak tkiva bez masti možda nije u potpunosti reprezentativan za gubitak mišića, niti je gubitak mišićne mase nužno loša stvar za snagu ili kretanje. Ali dijetetičarka Karla Prado, biomedicinski istraživači Stjuart Filips i Stiven Hejmsfild i nutricionista Kristina Gonzalez kažu da ne možemo sa sigurnošću znati bez dodatnih dokaza.
„U vreme pisanja, nema podataka koji bi utvrdili da li je lečenje agonistima receptora GLP-1 povezano sa fizičkom slabošću ili [gubitkom mišićne mase]“, piše tim.
„Ovi efekti bi zahtevali dugoročne studije, koje još uvek nisu dostupne, a studije sprovedene do danas nisu dizajnirane da odgovore na ova pitanja.
Dok početne studije sugerišu da na snagu ne utiče gubitak težine povezan sa agonistima GLP-1, autori primećuju da je snaga „samo jedan aspekt važnosti mišića“.
Osim pokreta, objašnjavaju oni, mišići igraju ključnu ulogu u metabolizmu našeg tela, našoj imunološkoj funkciji i u našem odgovoru na stres i traumu.
Pored svega toga, mišićna masa takođe pomaže telu da preuzme glukozu kao odgovor na insulin.
Istraživači se brinu da bi gubitak mišića mogao dodatno pogoršati faktore rizika povezane sa agonistima GLP-1 kod nekih pacijenata, kao što su metabolička disfunkcija, zapaljenje, loš unos ishranom i niska fizička aktivnost.
S obzirom na rizike, autori zaključuju da „ove visoko efikasne lekove treba strateški koristiti. Ova strategija se može postići uz istovremene intervencije ishrane i vežbanja.“
Studije su pokazale da nakon gubitka težine, smanjenje mase skeletnih mišića može biti delimično posredovano povećanim unosom proteina ili vežbanjem. Prema nekim procenama, vežbanje otpora može zapravo da smanji gubitak mase bez masti za 50 do 95 procenata.
Takvi rezultati dodaju težinu ideji da programe vežbanja i savete o ishrani treba propisati zajedno sa GLP-1 agonistima za najbolje rezultate.
Tipično, kada osoba prestane da uzima ove lekove za suzbijanje apetita, povrati oko dve trećine svoje izgubljene težine za godinu dana. Međutim, u nedavnom kliničkom ispitivanju, oni koji su učestvovali u programima vežbanja pod nadzorom imali su bolje rezultate u održavanju gubitka težine.
„Pored toga“, piše tim, „tekuće studije istražuju načine za sprečavanje ili ublažavanje gubitka mišića lekovima… koji bi mogli da ponude rešenja za očuvanje mišićne mase kod pojedinaca koji su podvrgnuti tretmanima za mršavljenje“.
Potencijal za gubitak mišića ne znači da pacijenti treba da prestanu da uzimaju GLP-1 agoniste, ali s obzirom na to koliko su mišići važni za ljudsko zdravlje, istraživači tvrde da moramo znati više.
