Vagina je unutrašnji organ sa složenim ekosistemom, na koji utiču nivoi cirkulišućih hormona koji se menjaju tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, dojenja i menopauze.
Oko i nakon menopauze dolazi do normalnih promena u rastu i funkciji vaginalnih ćelija, kao i mikrobioma vagine (grupe bakterija koje žive u vagini).
Mnoge žene neće primetiti ove promene. Obično ne izazivaju simptome ili zabrinutost, ali ako to čine, simptomi se obično mogu upravljati.
Evo šta se dešava sa vašom vaginom kako starite, bilo da primetite ili ne.
Fokusiramo se na vaginu, mišićnu cev koja ide od spoljašnjih genitalija (vulva), preko grlića materice, do materice (materice). Ponekad se reč „vagina“ koristi za uključivanje spoljašnjih genitalija. Međutim, to su različiti organi i igraju različite uloge u zdravlju žena.
Kao i mnogi drugi organi u telu, vagina je osetljiva na ženske polne steroidne hormone (hormone) koji se menjaju tokom puberteta, trudnoće i menopauze.
Menopauza je povezana sa padom koncentracije estrogena u cirkulaciji i hormon progesteron se više ne proizvodi. Promene u hormonima utiču na vaginu i njen ekosistem. Efekti mogu uključivati:
manje vaginalnog sekreta, što može dovesti do suvoće
manji rast površinskih ćelija vagine što dovodi do istanjene sluznice
promena potporne strukture (vezivno tkivo) oko vagine što dovodi do manje elastičnosti i većeg sužavanja
manje krvnih sudova oko vagine, što može objasniti manji protok krvi nakon menopauze
promena u vrsti i ravnoteži bakterija, koja može promeniti kiselost vagine, od kiselije do više alkalne.
Mnoge žene ne primećuju nikakve dosadne vaginalne promene kako stare. Takođe je malo dokaza da mnoge od ovih promena izazivaju vaginalne simptome. Na primer, nema direktnih dokaza da ove promene izazivaju vaginalnu infekciju ili krvarenje kod žena u menopauzi.
Neke žene primećuju suvoću vagine nakon menopauze, što može biti povezano sa manje vaginalnog sekreta. To može dovesti do bola i nelagodnosti tokom seksa.
Ali nije jasno koliko je ove suvoće posledica menopauze, jer to često prijavljuju i mlađe žene. U jednoj studiji, 47% seksualno aktivnih žena u postmenopauzi prijavilo je suvoću vagine, kao i oko 20% žena u premenopauzi.
Drugi organi u blizini vagine, kao što su bešika i uretra, takođe su pogođeni promenom nivoa hormona nakon menopauze. Neke žene doživljavaju rekurentne infekcije urinarnog trakta, koje mogu izazvati bol (uključujući bol sa strane tela) i iritaciju. Dakle, njihovi simptomi u stvari ne dolaze iz same vagine, već se odnose na promene u urinarnom traktu.
Žene se razlikuju po tome da li primećuju vaginalne promene i da li ih u istoj meri muče. Na primer, žene sa suvoćom vagine koje nisu seksualno aktivne možda neće primetiti promenu vaginalnog sekreta nakon menopauze. Međutim, neke žene primećuju jaku suvoću koja utiče na njihovu svakodnevnu funkciju i aktivnosti.
U stvari, istraživači širom sveta više obraćaju pažnju na iskustva žena u menopauzi kako bi informisali o budućim istraživanjima. Ovo uključuje davanje prioriteta simptomima koji su ženama najvažniji, kao što su suvoća vagine, nelagodnost, iritacija i bol tokom seksa.
Simptomi kao što su suvoća, iritacija ili bol tokom seksa obično se mogu efikasno suzbiti. Lubrikanti mogu smanjiti bol tokom seksa. Vaginalni ovlaživači mogu smanjiti suvoću. Oba su dostupna bez recepta u vašoj lokalnoj apoteci.
Iako postoji mnogo malih kliničkih ispitivanja pojedinačnih proizvoda, ove studije nemaju moć da pokažu da li su zaista efikasne u poboljšanju vaginalnih simptoma.
Nasuprot tome, postoje čvrsti dokazi da je vaginalni estrogen efikasan u lečenju suvoće vagine i smanjenju bola tokom seksa. Takođe smanjuje šanse za ponovljene infekcije urinarnog trakta. Možete razgovarati sa svojim lekarom o receptu.
Vaginalni estrogen se obično ubacuje pomoću aplikatora, dva do tri puta nedeljno. Veoma malo se apsorbuje u krvotok, generalno je bezbedno, ali su potrebna dugoročna ispitivanja da bi se potvrdila bezbednost pri dugotrajnoj upotrebi duže od godinu dana.
Žene sa istorijom raka dojke trebalo bi da posete svog onkologa da razgovaraju o upotrebi estrogena jer možda nije pogodan za njih.
Istražuju se novi tretmani za suvoću vagine. Jedan put se odnosi na naše rastuće razumevanje toga kako se vaginalni mikrobiom prilagođava i modifikuje oko promena u cirkulišućim i lokalnim koncentracijama hormona.
Na primer, mali broj izveštaja pokazuje da kombinovanje vaginalnih probiotika sa niskim dozama vaginalnog estrogena može poboljšati vaginalne simptome. Ali potrebno je više dokaza pre nego što se ovo preporuči.
Normalan proces starenja, kao i menopauza, utiču na vaginu kako starimo.
Većina žena nema problematične vaginalne simptome tokom i nakon menopauze, ali kod nekih, oni mogu izazvati nelagodnost ili uznemirenost.
Iako su dostupni hormonski tretmani kao što je vaginalni estrogen, postoji hitna potreba za više nehormonskih tretmana.
